Општина Трново спада у ред изразито неразвијених општине у Републици Српској, а ово је податак посљедњих истраживања које је објавила Влада Републике Српске у октобру 2020. године.

Упркос  томе, према ријечима начелника општине Трново Драгомира Гаговића за портал Катера, живот становника Трнова је знатно унапређен у протекле три године и доста је бољи него у протеклих 10 година.

Гаговић је на недавно одржаним Локалним изборима освојио 755 гласова, односно 74,17 одсто гласова, то јесте, 492 гласа више у односу на свог противкандидата, те тако потврдио свој други мандат на челу ове локалне заједнице.

- У протекле три године мог мандата реализовали смо више инфраструктурних пројеката, који се првенствено односе на изградњу Трга Срђана Кнежевића, реконструкцију зграде Општине, зграде Основне школе, као и изградњу фискултурне сале, те парохијског дома. Значајна новчана средства смо уложили у асфалтирање, изградњу паркинга, улица, расвјету и један дио канализационе мреже – каже Гаговић.

Фото: Vivo studio/printscreen

Он додаје да су на подручју општине отворена нова радна мјеста покретањем фабрике за производњу воде и обраду дрвета, као и покретање рада рибљег комплекса на територији ове општине, гдје су радови у току.

- По доласку на мјесто начелника општине затекао сам буџет од око 1,3 милиона КМ, а сада се креће од преко два милиона марака, док суфицита имамо око 200.000 КМ. Реално, општина сада добро функционише у односу на претходних десет година. Мислим да ипак изборни резултат то и најбоље показује, да су грађани незадовољни, он би сигурно био другачији – истиче Гаговић.

Фото: Vivo studio/printscreen

Гаговић истиче да у Трнову има неколико приватника који су покренули сопствени бизнис, те запослили одређен број људи. Пандемија вируса корона је утицала на њихов посао, те поједини не раде у оном капацитету који је планиран.

- У рибљем комплексу, који је издат под концесију, тренутно ради осам радника, а планирано је да буде запослено укупно 20, који би радили на чишћењу и паковању рибе. Такође, власник пумпе „Петрић“ има у плану градњу хотела, те ће ту бити запослено око 10 људи до јула наредне године. Објективан проблем имамо по питању хотела „Трескавица“, који је и даље у власништву општине и који нисмо успјели да продамо до сад. Такође, постоји проблем са комплексом бивше дрвне индустрије, гдје није извршена приватизација до краја, па у наредном периоду имамо у плану да то ријешимо – каже Гаговић.

Трг Срђана Кнежевића у Трнову

Општина Трново, као мала и изразито неразвијена, највећу шансу види у развоју туризма и то на територији олимпијске планине Јахорине, која овој општини припада.

Гаговић истиче да ранија категоризација од стране Скупштине града Источно Сарајево није, према његовом мишљењу, правилно извршена, те да би општина Трново требала да има знатно већа примања са Јахорине.

- Ми горе имамо око 2.000 лежајева, међутим према категоризацији вршеној од стране Скупштине града, није све законски увезано и требало би извршити нову категоризацију, која ће донијети боравишну таксу, а уз могуће измјене закона, остварићемо и порез на имовину. Немамо тренутно значајна примања са Јахорине онолико колико бисмо требали имати. Од ренте и уређења земљишта смо имали значајан прилив средстава у буџет, тако да смо ове године остварили око 800.000 КМ од реализованих капиталних пројеката – каже Гаговић.

Фото: Нова расвјета у Трнову

Гаговић каже да за наредни период, у сарадњи са општином Пале, имају намјеру изградњу новог резервоара за воду код старог хотела „Шатор“, капацитета до 60.000 литара, који ће значајно побољшати квалитет водоснабдијевања за општину Трново, али и Пале.

- Такође, очекују нас и радови на мањем дијелу саобраћајница, изградње мањег дијела водоводне мреже, која је започета у доњем дијелу Јахорине. Такође, у Кијеву планирамо изградњу водовода вриједности до 100.000 КМ, остаје нам да увежемо село Оглавак расвјетом, које једино на подручју Кијева без расвјете. Остаје нам још расвјета од пилане до Широкара, тако да што се тиче расвјете све ћемо завршити. Када се ради о канализационој мрежи, у Трнову је комплетно ријешен проблем, док је за Кијево то комплексно питање и сигурно још неће доћи на ред – истиче Гаговић.

Општина Трново је у протекле три године, а то намјерава и у наредне четири, посветила велику пажњу пронаталитетној политици, омладинској политици и студентима.

- У Трнову приликом склапања брака брачни пар добија по 500 КМ, за рођење дјетета општина даје 1.000 КМ, док за упис дјетета у први разред издвајамо 500 КМ. Средњошколци имају бесплатне карте за превоз, а такође дајемо стипендије свим студентима из Трнова – каже Гаговић.

За развој спорта и културе општина Трново издваја знатна новчана средства, те само за фудбалски клуб издваја до 35.000 КМ, а новац од општине добијају и футсал клуб, клубови борилачких спортова, џудо и атлетска секција, као и за друге културно-спортске клубове и установе.

Трг Срђана Кнежевића у Трнову

- Тренутно у општини Трново има још шесторо незапослене дјеце погинулих бораца, те радимо на томе да ријешимо њихов статус у наредном периоду. У локалној борачкој организацији већ ради једно дијете погинулог борца, а имамо у плану да запослимо још једно. Издвајамо око 30.000 КМ из буџета општине ка борачкој организацији, а помажемо рад и удружења ратних и цивилних инвалида, јединственог таквог у Републици Српској – каже Гаговић.

Гаговић додаје да је након избора покренут јавни позив за помоћ домаћинствима у поправци кровова и замјене столарије, гдје ће бити збринуто и помогнуто више од 200 људи у Трнову.

- Нисам намјерно желио да тај конкурс покренем прије избора, јер имамо јасну намјеру и жељу да заиста помогнемо људима, те смо сад расписали јавни позив за 218 људи, за шта ће општина издвојити 185.000 КМ. Такође, већ више од мјесец дана општина издваја по 300 КМ за сваку породицу која има обољеле од вируса корона – додаје Гаговић.

Он истиче да је општина Трново у протеклом периоду издвојила значајна средства за помоћ локалним пољопривредницима кроз разне субвенције и подстицаје за пластеничку производњу, малинарство, подстицаје онима који имају крупну и ситну стоку, као и за пчеларство.

- Те стимулације се крећу од 200 до 1.500 КМ, зависно од тога шта ко узгаја, али сви који су регистровали пољопривредно газдинство и пријавили се за помоћ, добили су новчана средства. Прошле године смо учествовали у набавци 20 пластеника и општина је ту помогла са 20 одсто финансијске помоћи – каже Гаговић.

Додаје да општина Трново помаже и пензионерима, којима на годишњем нивоу издваја 10.000 КМ, како би могли да финансирају своје активности и дружења, која редовно обављају на годишњем нивоу.

Начелник општине Трново очекује добру сарадњу са новом Градском управом и градоначелником Љубишом Ћосићем, те додаје да је добру и коректну сарадњу имао и са претходним градоначелником Вуковићем.

- У наредном периоду планирамо да свакако пронађемо адекватно и трајно рјешење за проблем градске депоније, те тражимо њено дислоцирање или уређење. Имамо проблеме са грађанима, који указују на угрожавање животне околине и у праву су. Раније смо имали договор са Скупштином града, која је била покренула и кредит од 200.000 КМ за рјешавање тог проблема, а све је стало смјеном тадашњег руководства комуналног предузећа – каже Гаговић.

Ипак, Гаговић очекује да ће са новом Градском управом, као и начелницима сусједних општина, постићи договор о рјешавању проблема депоније у Крупачким стијенама.

- Поред тога, имамо у плану разговоре по питању туризма, то јесте, да ли постоји могућност да се туризам обједини на нивоу града, како би то функционисало како треба, јер мислим да треба да радимо сви заједно, да се ујединимо и тако се једино можемо боље развијати – истиче Гаговић.

Начелник општине Трново Драгомир Гаговић први мандат у овој општини освојио је на ванредним изборима 2017. године, који су одржани након изненадне смрти тадашњег начелника општине Горана Вујичића. Нови мандат и другу узастопну побједу на локалним изборима освојио је у новембру ове године, те ће посао „првог човјека“ општине Трново обављати у наредне четири године.

Биографија:

Гаговић је рођен 1955. године у Мокром, општина Пале. Дипломирао је на Шумарском факултету у Бањалуци. До 1992. године је био запослен у предузећу „Шипад-Јахорина“ Сарајево, Шумарство „Зеленгора“ Калиновик и обављао је послове руководиоца РЈ, техничког директора и в.д. директора. 

У периоду од 1995. -  2009.године је био директор ШГ „Трескавица“ Трново и ШГ „Зеленгора“ Калиновик , гдје је за успјешно руковођење награђен највишим признањима од општина Калиновик и Трново. Од 2009. - 2012. године обављао је послове извршног директора за комерцијалне послове у ЈПШ „Шуме Републике Српске“  а.д. Соколац.

Предсједник је Управног одбора Привредне коморе регије Источно Сарајево и члан је Управног одбора Републичке привредне коморе. Оснивач је и први предсједник ФК  „Калиновик“ и дугогодишњи предсједник ФК  „Жељезница“  Трново. 

Разговарао: Миљан Рашевић