Спроводећи истраживање које је прописало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, на подручју општина Пале и Источни Стари Град, за које је надлежна ветеринарска амбуланта „Зоо Вет“, крајем октобра и почетком новембра на болест плавог језика тестирано је 47 говеда, од којих су њих 36 били позитивни, док је проценат обољења оваца много већи, рекао је за „Паљанске новости“ директор ове амбуланте др Бранислав Галић.
Према његовим ријечима, симптоми болести код говеда и коза различити су од симптома обољења оваца, док је опоравак стоке врло риједак.
- Код говеда и коза болест је најчешће субклиничка – без симптома, па се не може ни примијетити. На вирус посумњамо када животиња има порађање, када долази до чудних побачаја, када крава почне да губи своје производне способности, односно, губи тјелесну тежину, а код оваца је другачије. Оне покзују промјене на носницама и устима, на крају дође и до цијанозе језика, због чега се ово обољење и назива `Болест плавог језика` и оне угину прије ове фазе. У зависности од имунитета жиивотиње, болест се може излијечити, али остави трајне посљедице и стока, у највећем броју случајева, на крају угине - истакао је др Галић.
Званично, болест се преноси путем вектора – инсеката комараца, који врше пренос убодом путем крви, а, према неким подацима, може се пренијети и са мајке на плод, као и између блиских животиња.
- Комарци су увијек присутни изнад ђубрива, у шталама, али нису сви заразни и сви не преносе болест. Битно је да, када власник посумња на обољење, одмах пријави и ми излазимо на терен на сваку интервенцију. Уколико посумњамо на болест плавог језика, узимамо узорке и, уколико потврдимо присуство вируса код животиње, дајемо различите препоруке, а то је најчешће еутаназија - рекао је др Галић.
Према његовим ријечима, ова болест не може се пренијети на човјека, тако да се месо заражене животиње може конзумирати, с тим да месо таквих животиња, у случају дуготрајног стања болести, није за употребу из хигијенског разлога због обојености и мршавости.
Доктор Галић истакао је да је ово „економско обољење“, јер узрокује велику штету власницима, те додао да ресорно министарство покрива трошкове уколико се процијени да је еутаназија једини начин да се спријeчи ширење заразе.
- Када потврдимо присуство вируса код животиња, упозоравамо власника да може доћи до смањења производних способности, због чега се оне и узгајају. Болест фактички доводи до економских штета: рано се губи теле – ако је побачај у питању, смањује се производња млијека, губе на тјелесној тежини, тако да је могућност продаје мала. Када дође до такве клиничке слике и пада имуног система, стока мора да се еутаназира. Тада ми спроводимо законске процедуре и помажемо власнику да наплати штету, јер држава покрива трошкове код наредбе еутаназије такве врсте животиња - истакао је др Галић.
Он је додао да се ова болест појавила у претходних 10 година, када је еутаназирано више од 100 животиња, али да је 2016. године дошло до акутне фазе обољења, када је највећи број угинућа регистрован у источном дијелу државе и то у Фочи, Горажду, Чајничу, Рогатици и на нашем подручју.
Такође, претходних година на подручју општина које покрива ветеринарска амбуланта „Зоо Вет“, регистровано је слично обољење код коња – инфективна анемија копита, која је неизљечива и због које је угинуо велики број ових животиња.