Удружење "Гардиста" Прве гардијске моторизоване бригаде Војске Републике Српске обиљежило је 29 година од велике битке на платоу Бјелашнице, у којој је живот изгубило 15 младих гардиста, а рањено више десетина припадника ове бригаде.

Широм Републике Српске и на два гробља у Федерацији БиХ обишли су гробове својих настрадалих сабораца тог 1. октобра 1994. године на Бјелашници.

Офанзива такозване Армије БиХ на платоу Бјелашнице услиједила је у раним јутарњим часовима. У тој борби 15 гардиста је погинуло, а до десет часова било је 39 рањених.

Тек што је дошао у јединицу, тада као деветнаестогодишњи младић Дарко Ћулибрк је рањен, а потом и заробљен. До размјене, у заробљеништву је провео три мјесеца и 18 дана.

– Рањен сам у повлачењу с терена у ногу, метак је одрадио што је одрадио, сломио ногу и остао сам ту, нисам се успио извући, тако да није било могућности да ме извуку. Чим су ме пронашли, одмах су ми зубе поизбијали кутне, с обје стране, ударајући, касније је било и паљење косе и скакање по стомаку, шутања, пљувања, психичких тортура – истакао је Ћулибрк.

Око 600 гардиста супротсавило се непријетељу који је бројао око 15.000 војника са свим средствима борбене и логистичке подршке. Једини циљ им је био заузети Трново и пресјећи путну комуникацију према Херцеговини.

– И поред све те њихове силе, ми смо успјели да истрајемо да зауставимо непријатељску офанзиву и спријечимо пад Трнова и даљи њихов продор према Горажду, што им је био циљ – нагласио је Жељко Дакић, предсједник Удружења гардиста Прве гардијске бригаде ВРС.

Снажан отпор, како би заштили српску нејач и територију, гардисти Војске Републике Српске пружали су до поднева, а када је понестало муниције, кренули су у повлачење.

– Друга војска у историји српског војевања, која се борила на преко 2.000 метара надморске висине, била је наша бригада – Прва гардијска моторизована бригада главног штаба и то су услови гдје се у једном дану промијене три годишња доба. Али шта је могло да нас сачува, само та младост наша – истакао је Миодраг Гајић, старјешина Прве гардијске бригаде ВРС.

У првој гардијској бригади били су регрути из цијеле Српске. Да јединица не би отишла у заборав прије четири године формирано је Удружење гардиста које данас има 1.400 чланова у девет регионалних одбора.

– Бавимо се и хуманитарним радом, помажемо између себе једни друге. У тој једној хуманитарној акцији препознали смо потребу да помогнемо у подизању споменика нашег умрлог брата, гардисте Аџић Радомира из села Осиња, због мало теже ситуације у породици. Данас је тај споменик угледао свјетлост дана, а ми смо помогли изградњу тог споменика са неких шест хиљада марака – додао је Дакић.

У знак захвалности, општина Трново једној од улица додијелила је назив Прве гардијске моторизоване бригаде.