Европа би у наредном периоду могла остати без довољних количина руског гаса, неопходног за нормално функционисање индустрије и домаћинстава, уколико се настави са политичким играма.
Изјавио је ово за „Глас Српске” предсједник Скупштине Удружења за гас у Србији Војислав Вулетић анализирајући посљедња дешавања на овом тржишту, односно одлуку „Гаспрома” да прекине испоруку свог гаса преко Пољске и гасовода „Јамал-Европа”, али и потез Украјине која је одлучила да за четвртину смањи транзит преко своје територије, односно мјерне станице Сохранивка.
Гасовод „Јамал-Европа” је дуг више од 2.000 километара и пролази кроз територију Русије, Бјелорусије, Пољске и Њемачке, а може да пумпа до 33 милијарде метара кубних гаса годишње.
Овој обустави претходила је одлука Кијева да од 11. маја блокира још један канал за снабдијевање Европе.
Украјинска компанија „ГТС оператор” одбила је, наиме, да пумпа овај енергент кроз гасну мјерну станицу Сохранивка, објашњавајући то чињеницом да је територија на којој се она налази прешла под контролу руских снага.
- У оба ова случаја не ради се о, условно речено, значајним количинама које би могле угрозити Европу, али ако се ово настави, са политичким играма, могло би свашта бити и европска будућност неће бити нимало извесна - сматра Вулетић.
Као дио политичких игара он издваја и оне од стране пољске владе која је, након што је увела ембарго на руске енергенте, руски гас куповала од Њемачке.
- Тај гас је ишао у Немачку и онда се враћао у Пољску. И то је стварно лицемерно пошто влада у Варшави тврди како ни по коју цену не жели користити руски гас. Све ово је политика и нема никакве везе са енергетиком и економијом. Такође, треба имати у виду да не постоје алтернативни извори снабдевања. Остале земље немају те количине, а ако и имају, питање је како тај гас транспортовати у Европу. Није то нафта. У овом тренутку, али и за неколико наредних година, можда чак и десет, руски гас нећи моћи да буде замењен другим. Лежишта у Холандији, Шкотској, али и Норвешкој смањују своју производњу. Ништа није вечно. И течни гас који би требало да стиже бродовима је само кап у мору. САД су обећале Европи да ће јој испоручити 15 милијарди кубика течног гаса, а што је око три одсто од годишњих потреба Европе, јер она троши око 500 милијарди - каже Вулетић.
Увјерен је и да је једино рјешење за Европу гасовод „Сјеверни ток 2”. Сматра да ће он, иако је тренутно под санкцијама, морати на крају бити пуштен у функцију уколико Европа жели довољне количине овог енергента.
Говорећи о нашим, балканским просторима, односно да ли може доћи до несташица гаса и да ли се због политичких игара може десити да Бугарска обустави транзит руског гаса преко своје територије и гасовода „Турски ток”, Вулетић наводи како је такав сценарио мало реалан.
- Софија то не може једнострано урадити, јер се тим гасом у доброј мери снабдева и Мађарска која је чланица ЕУ. Будимпешта то сигурно неће дозволити - поручио је Вулетић за „Глас Српске“.
Нафтна индустрија
Када је у питању статус Нафтне индустрије Србије, а која се налази у већинском власништву руске компаније „Гаспром”, Вулетић каже како не вјерује да ће Запад притискати Београд о том питању, а ако до тога и дође, може се ријешити тако што ће држава откупити седам одсто акција од “Гаспрома” и на тај начин постати нови већински власник.
Аутор: Вељко Зељковић
