Evropa bi u narednom periodu mogla ostati bez dovoljnih količina ruskog gasa, neophodnog za normalno funkcionisanje industrije i domaćinstava, ukoliko se nastavi sa političkim igrama.
Izjavio je ovo za „Glas Srpske” predsjednik Skupštine Udruženja za gas u Srbiji Vojislav Vuletić analizirajući posljednja dešavanja na ovom tržištu, odnosno odluku „Gasproma” da prekine isporuku svog gasa preko Poljske i gasovoda „Jamal-Evropa”, ali i potez Ukrajine koja je odlučila da za četvrtinu smanji tranzit preko svoje teritorije, odnosno mjerne stanice Sohranivka.
Gasovod „Jamal-Evropa” je dug više od 2.000 kilometara i prolazi kroz teritoriju Rusije, Bjelorusije, Poljske i Njemačke, a može da pumpa do 33 milijarde metara kubnih gasa godišnje.
Ovoj obustavi prethodila je odluka Kijeva da od 11. maja blokira još jedan kanal za snabdijevanje Evrope.
Ukrajinska kompanija „GTS operator” odbila je, naime, da pumpa ovaj energent kroz gasnu mjernu stanicu Sohranivka, objašnjavajući to činjenicom da je teritorija na kojoj se ona nalazi prešla pod kontrolu ruskih snaga.
- U oba ova slučaja ne radi se o, uslovno rečeno, značajnim količinama koje bi mogle ugroziti Evropu, ali ako se ovo nastavi, sa političkim igrama, moglo bi svašta biti i evropska budućnost neće biti nimalo izvesna - smatra Vuletić.
Kao dio političkih igara on izdvaja i one od strane poljske vlade koja je, nakon što je uvela embargo na ruske energente, ruski gas kupovala od Njemačke.
- Taj gas je išao u Nemačku i onda se vraćao u Poljsku. I to je stvarno licemerno pošto vlada u Varšavi tvrdi kako ni po koju cenu ne želi koristiti ruski gas. Sve ovo je politika i nema nikakve veze sa energetikom i ekonomijom. Takođe, treba imati u vidu da ne postoje alternativni izvori snabdevanja. Ostale zemlje nemaju te količine, a ako i imaju, pitanje je kako taj gas transportovati u Evropu. Nije to nafta. U ovom trenutku, ali i za nekoliko narednih godina, možda čak i deset, ruski gas neći moći da bude zamenjen drugim. Ležišta u Holandiji, Škotskoj, ali i Norveškoj smanjuju svoju proizvodnju. Ništa nije večno. I tečni gas koji bi trebalo da stiže brodovima je samo kap u moru. SAD su obećale Evropi da će joj isporučiti 15 milijardi kubika tečnog gasa, a što je oko tri odsto od godišnjih potreba Evrope, jer ona troši oko 500 milijardi - kaže Vuletić.
Uvjeren je i da je jedino rješenje za Evropu gasovod „Sjeverni tok 2”. Smatra da će on, iako je trenutno pod sankcijama, morati na kraju biti pušten u funkciju ukoliko Evropa želi dovoljne količine ovog energenta.
Govoreći o našim, balkanskim prostorima, odnosno da li može doći do nestašica gasa i da li se zbog političkih igara može desiti da Bugarska obustavi tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije i gasovoda „Turski tok”, Vuletić navodi kako je takav scenario malo realan.
- Sofija to ne može jednostrano uraditi, jer se tim gasom u dobroj meri snabdeva i Mađarska koja je članica EU. Budimpešta to sigurno neće dozvoliti - poručio je Vuletić za „Glas Srpske“.
Naftna industrija
Kada je u pitanju status Naftne industrije Srbije, a koja se nalazi u većinskom vlasništvu ruske kompanije „Gasprom”, Vuletić kaže kako ne vjeruje da će Zapad pritiskati Beograd o tom pitanju, a ako do toga i dođe, može se riješiti tako što će država otkupiti sedam odsto akcija od “Gasproma” i na taj način postati novi većinski vlasnik.
Autor: Veljko Zeljković
