Данас се навршавају двије године од смрти једног од њајбољих српских фудбалера свих времена - Синише Михајловића.

Тог тужног 16. децембра 2022. године из Италије је стигла најужаснија могућа вијест, велики борац Синиша Михајловић преминуо је у болници у Риму послије дуге и тешке борбе са леукемијом у 54. години живота.

Синиша Михајловић је рођен 20. фебруара 1969. године у радничкој породици у вуковарском Борову насељу. Као и сваки просјечни југословенски дјечак у раном дјетињству се заљубио у фудбал.

Сјајним партијама у дресу локалног Борова експресно је привукао пажњу највећих клубова у бившој Југославији.Био је близу преласка у загребачки Динамо, али до трансфера на крају није дошло и 1988. године постао је играч новосадске Војводине са којом је освојио историјску титулу првака Југославије.

У децембру 1990. купила га је Црвена звезда за милион марака, што је био апсолутни рекорд у југословенском фудбалу.

Велемајсторске партије Синише Михајловића у дресу Црвене звезде су награђене и највреднијим трофејима клупског фудбала. Мајстор слободних удараца се током током боравка у клубу из Љутице Богдана окитио са двије титуле првака Југославије, пехаром првака Европе у Барију и свјетског клупског шампиона у Токију.

Навијачима Звезде и даље одзвања у глави оно чувено: “Михајловић у средину… ГОООООЛ”, незаборавни моменат са утакмице полуфинала Купа европских шампиона, када је Црвена звезда захваљујући Михи елиминисала моћни Бајерн из Минхена.

У финалу је Звезда побиједила Олимпик из Марсеја послије пенала, а један од стријелаца са бијеле тачке био је и Синиша.

У љето 1992. године напустио је Звезду и отиснуо се у Италију, а прва станица био је Рим.

Двије године наступао је за Рому, али тај период није му остао у најлепшем сјећању. Својевремено је изјавио да су му то биле двије најгоре сезоне у каријери, пише Курир.

Године 1994. прешао је у Сампдорију коју је са клупе предводио чувени Свен Горан Ериксен. Провео је четири сјајне сезоне у овом клубу, није освојио трофеј, али је својим сјајним партијама освојио срца љубитеља фудбала и постао један од најбољих одбрамбених играча у лиги.

Са Ериксеном 1998. године прелази у римски Лацио, са којим осваја титулу првака Италије, два Купа Италије и Куп побједника купова.

Посљедње двије сезоне у каријери провео је у миланском Интеру са којим је освојио Серију А и Куп.

Након блиставе каријере упловио је у тренерске воде и 2006. године постао помоћник Роберту Манћинију у Интеру.

Двије године касније започео је и самосталну тренерску каријеру, постао је шеф стручног штаба Болоње. Касније је преузео Катанију, па Фиорентину.

Синиша је 2012. године постао и селектор репрезентације Србије, али се на тој функцији задржао само годину дана. Подмладио је тим, али није успио да избори пласман на Мундијал у Бразилу 2014. године, па је напустио репрезентацију и вратио се клупском фудбалу.

Двије сезоне је водио Сампдрорију, па Милан и Торино, а од 2019. до 2022. године био је тренер Болоње.

У јулу 2019. године шокирао је јавност када је саопштио да болује од леукемије.

- Поштујем болест. Суочићу се с тим, подигнуте главе, погледати право очи као и увијек - рекао је тада на конференцији за медије у Болоњи.

Болест се вратила у марту 2022. године и услиједила је нова битка. У мају је изашао из болнице и вратио се обавезама у клубу, а септембру је добио отказ у Болоњи послије лошег старта сезоне.

Иако је леукемију успио да побиједи два пута, она се поново вратила, али Синиша и даље није губио наду, вјеровао је да ће је поново савладати. Нажалост, није успио, али га је цијели свијет запамтио као вјечитог борца.

Током каријере освојио је 16 трофеја: пет првенствених титула, Куп шампиона, Куп купова Европе, четири купа Италије, Интерконтинентални куп, Суперкуп Европе и три суперкупа Италије.

До данас држи рекорд у Серији А са 28 постигнутих голова из слободних удараца. Толико их је добро изводио да је 1998. на утакмици његовог Лација и Сампдорије постигао хет-трик само из слободњака, по чему је јединствен у историји.

У Бразилу су му једном мјерили снагу шута и утврдили да је лопта ишла брзином од 165 километара на сат.