Годишње се у Србији произведе око 20 хиљада тона ораха, али то није ни дио онога што би могло да се обере када би имали више засада.

Међутим, посљедњих неколико година расте интересовање српских пољопривредника упрво за узгој овог воћа, јер оно може донијети високу зараду.

Владан Терзић из села Тврдићи дуже од двије деценије има плантажу ораха, а на његовом имању најзаступљенија је домаћа сорта расна.

-Лоши временски услови утицали су на количину рода, али смо се на крају ипак изборили. И ове године имали смо добре приносе и квалитетне плодове који су завршили у продаји- каже Владан за RINU и додаје да су ораси лаки за производњу.

-Не захтева велика улагања, лако се одржава. Много је лакши за гајење од љешника, а зарада је приближна. Није потребно много радне снаге, не смета му мраз и отпоран је на болести. Једино што зарада мора мало да се сачека, не може баш све и одмах- рекао је Владан.

Инвестиција у орахе почиње да се исплаћује у десетој години од садње, а већ у петнаестој приноси бивају све већи, тако да је могуће зарадити и десет хиљада евра по хектару.

-Орах и леска постају све траженији, јер њихов пласман је осигуран на страном тржишту. У нашим климатским условима најбоље су се показале сорте расна, газенхајм и шампион. Узгајивачи су понекад скептични јер почиње да рађа тек у трећој години и да би се зарадило потребно је доста стрпљења, али орах дефинитивно може да постане биљка будућности у нашим крајевима- рекао је директор Института за воћасртво у Чачку, Милан Лукић.

Стручњаци кажу да је вијек експлотације ове биљке изузетно дуг и траје од 50 до 80 година, па се зато не каже узалуд да се орах сади за потомке, јер од њихових плодова могу лепо да живе унуци и праунуци.