Радомир Путник остао је упамћен као један од најзначајнијих војних стратега у историји Србије и Балкана. Рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, а преминуо је на данашњи дан 17. маја 1917. године у Ници, у Француској, гдје је боравио током Првог свјетског рата због нарушеног здравља.
Војну службу започео је након завршетка Артиљеријске школе у Београду, а током дугогодишње каријере изградио је углед изузетно способног, одговорног и дисциплинованог официра. Посебно је остао упамћен као реформатор српске војске, јер је уводио савременију организацију и унапређивао систем командовања.
Као начелник Генералштаба српске војске, Путник је имао значајну улогу у Балканским ратовима (1912–1913). Његови војни планови и стратегије у великој мјери су допринијели успјесима српске војске и јачању положаја Србије на Балкану.
Током Првог свјетског рата предводио је српску војску у неким од најзначајнијих битака, међу којима се издвајају Церска и Колубарска битка. Церска битка из 1914. године остала је упамћена као прва побједа савезника у Првом свјетском рату, док је Колубарска битка показала способност српске команде да преокрене ток рата и потисне аустроугарске снаге.
Иако озбиљно нарушеног здравља, војвода Путник остао је уз свој народ и војску у најтежим тренуцима, укључујући и повлачење преко Албаније. Због погоршаног здравственог стања касније је отишао на лијечење у Француску, гдје је преминуо 1917. године.
Данас његово име носе бројне улице, школе и војне установе широм Србије и региона. У историји је остао запамћен као симбол војничке части, дисциплине и патриотизма, али и као један од најзначајнијих српских војсковођа.
