Гаврило Принцип (1894–1918), члан Младе Босне и атентатор на аустроугарског престолонасљедника Франц Фердинанд, преминуо је на данашњи дан 1918. године у затвору у Терезину.
Атентат у Сарајеву послужио је Бечу као повод за војну инвазију на Србију, што је довело до избијања Првог свјетског рата.
Принцип је као малољетник осуђен на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих услова у затвору оболио је од туберкулозе.
Атентат на Фердинанда планиран је за Видовдан 1914. године. Након неуспјелих покушаја Мухамеда Мехмедбашића и Недељка Чабриновића, Принцип је извршио напад. Том приликом страдала је и Фердинандова супруга Софија, иако није била мета.
Према свједочењима, Принцип се током суђења држао мирно и достојанствено. Казну је служио у самици, изложен глади, болести и свакодневном насиљу. Према исказима након рата, храну је добијао врло ријетко, а био је подвргнут тешким мучењима.
Сахрањен је тајно у ноћи између 28. и 29. априла 1918. године. Мјесто гроба остало је непознато до краја рата, када га је открио чешки војник Франтишек Лебл. Он је, упркос забрани, направио скицу гроба и касније га обиљежио.
Посмртни остаци Принципа, као и других учесника завере, пренесени су у Сарајево и сахрањени у заједничку гробницу.
Сарајево је дуго било препознатљиво по атентату извршеном код Латинске ћуприје, која је једно вријеме носила Принципово име, да би током ратова деведесетих поново била преименована.
Приликом преноса посмртних остатака пронађени су стихови које је Принцип написао у затвору: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашећи господу.“
Данас се на Видовдан у Источном Сарајеву одржава манифестација „Принципови дани“, током које се полажу вијенци на његов гроб и обиљежава сјећање на припаднике „Младе Босне“.
Гаврило Принцип рођен је 25. јула у Обљају код Босанског Грахова. Као члан пројугословенског покрета, који се залагао за окончање аустроугарске власти у Босни и Херцеговини, извршио је атентат на Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године.
