Припадник Хрватске војске Јожица Мудри, који је прије 33 године ликвидирао четворочлану српску породицу Радосављевић у Дарувару, данас живи као угледан домаћин и не пропушта прилику да се тетки монструозно убијене дјеце приликом сусрета насмије у лице, саопштио је данас Информационо-документациони центар "Веритас".

У саопштењу се наводи да је на данашњи дан 1992. године припадник Хрватске војске, тада двадесетогодишњи Јожица Мудри, ликвидирао четворочлану српску породицу Радосављевић оца Радета /36/, његову супругу Јованку /32/ и њихове малољетне синове - четрнаестогодишњег Дејана и десетогодишњег Ненада.

Мудри је тог дана у 19.15 часова у униформи војне полиције дошао у кућу Радосављевића и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11 метака, пуцајући им у главе.

Пошто је четрнаестогодишњи Дејан и након пуцњаве давао знакове живота, Мудри му је кухињским ножем задао још осам убодних рана по грудном кошу и стомаку.

Он је затим тијела мртвих Радосављевића посложио по поду трпезарије једно до другога, те их минирао пластичним експлозивом, што је проузроковало њихово комадање и оштећење цијеле куће.

Фото: zlocininadsrbima.com

Након тог монструозног чина, убица је из куће Радосављевића украо видео-рекордер и даљински управљач и однио их на поклон својој дјевојци Тајани Биљан.

Правоснажном пресудом Окружног суда у Бјеловару, Мудри је 1994. године проглашен кривим за четири убиства, тешко дјело против опште безбједности и крађу због чега је осуђен на јединствену казну од 13 година затвора, коју му је Врховни суд преиначио на 15 година.

Убица је у току кривичног поступка тврдио да се на ликвидацију Радосављевића одлучио након што му је његов командир Мирослав Губеровић у једном локалу, у који је навратио и Раде Радосављевић, а којег је убица познавао пошто су радили у истом предузећу, рекао "да вечерас мора ликвидирати тог смрада" и у ту сврху му дао и кола на располагање и припадника њихове јединице Мирослава Моулиса да му покаже Радетову кућу.

Упркос томе, за овај злочин оптужен је и осуђен само Јожица Мудри и то за класична кривична дјела, али не и за ратни злочин.

Радетов отац Петар и сестра Милица, по правоснажности пресуде, поднијели су тужбу против Хрватске ради накнаде штете, али је Петар умро у току парнице, а поступак, као једини насљедник, преузела је његова кћи Милица.

Суд је одбио тужбу, уз образложење да Милица у тренутку смрти није живјела са братом и његовом породицом, те да јој не припада ни право на нематеријалну штету као насљедници оца Петра, а тај став су заузели и Врховни и Уставни суд Хрватске.

Умјесто одштете, Милици је пресуђено да држави Хрватској накнади трошак парничног поступка у износу од око 25.000 евра, али јој је касније, на основу владине одлуке о отпису трошкова парничног поступка досуђених Хрватској из децембра 2023. године, на њен захтјев, тај дуг отписан у децембру 2024. године.

Државу Хрватску тужила је и мајка убијене Јованке, Пела Медаковић, тражећи накнаду штете због убијене кћери и два унука, а темељећи одговорност државе на чињеници да је војник-убица дјело починио оружјем којег је власник Хрватска.

Жупанијски суд у Загребу пресудио је да "штетна радња није ни у каквој вези са обављањем војне службе" и одбио Пелину тужбу у цијелости, истовремено је обавезујући да држави плати парничне трошкове од око 1.300 евра.

Из "Веритаса" су истакли да је убица Јожица Мудри одавно изашао из затвора и данас живи у Дарувару као угледан домаћин и "заслужни учесник Домовинског рата", а не пропушта прилику да се Милици приликом сусрета насмије у лице.

Осим ликвидација четворочлане породице Козбашић у Петрињи у новембру 1991. године, трочлане породице Зец у Загребу у децембру 1991. године, четворочлане породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992. године и четворочлане породице Олујић из Церне код Жупање у фебруару 1992. године, и убиство породице Радосављевић из Дарувара спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих година због њихове етничке припадности.

Супружници у поменутим породицама били су мјешовитог хрватско-српског састава, осим породице Радосављевић у којој су оба супружника била српске националности.