Онколог Зденка Гојковић изјавила је Срни да је током НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године и након тога порастао број обољелих од малигних болести, на шта је утицало присуство осиромашеног уранијума у муницији.

Гојковићева је навела да постоје и подаци да су се људи са бомбардованих подручја знатно чешће обраћали љекару због малигног тумора мозга.

- Постоји много индиректних података о томе. Највећи је недостатак што немамо спороведена мјерења о зрачењу, али то нам тада не би дозволили моћници који су та мјерења могли спријечити - рекла је Гојковићева.

Она је навела да зрачење на људски организам дјелује тако што доводи до оштећења ћелије и ремети њен нормалан однос унутар гена у ћелијском једру.

- Долази до пуцања ДНК ланаца и поремети се кључ по коме ћелија треба да производи протеине различитих врста. У том моменту стварају се неке нове молекуле које ту ћелију стимулишу да се она што више дијели и због тога долази до малигне алтерације и тако тумор расте - објаснила је Гојковићева.

У Источном Сарајеву данас ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској у којем је кориштена муниција са осиромашеним уранијумом и убијено 47 припадника Војске Републике Српске, као и најмање седам цивила, а рањено више од 100 војника и тешко повријеђен 21 цивил.

НАТО снаге су током шеснаест дана бомбардовања на територију Републике Српске избациле више од 1.000 бомби, међу којима и ракете типа "томахавк", укупне тежине око 10.000 тона експлозива.

Осим тога, кориштена је и муниција са осиромашеним уранијумом, чије посљедице становништво осјећа и данас.

Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске – СРНА.