Ратни командант муслиманске војске сребреничког Самосталног брдског батаљона "Глогова" Ејуб Голић, који је погинуо у јеку борбе у рејону зворничког села Баљковица, три пута је сахрањен као "жртва геноцида", пишу "Вечерње новости".

Голић је погинуо у борби након што је позвао на јуриш на српске положаје код Зворника, пише лист, позивајући се на свједочења бившег српског заробљеника у сребреничкој колони Зорана Јанковића, али и на муслиманска свједочења и изворе.

Голић је три пута сахрањен, прво 15. јула 1995. године код Баљковице гдје је погинуо, па у Живиницама и на крају 11. јула 2010. године у бошњачком Меморијалном центру Поточарима, код Сребренице под редним бројем 172, а из Сарајева представљен као "жртва геноцида".

Јанковић је за "Новости" описао да је данима био у километарској колони сребреничке 28. дивизије, са везаним рукама, као заробљеник и живи штит, те да је у пробоју буквално пред његовим очима погинуло на стотине муслиманских бораца.

- У општем хаосу, многи су гинули од `своје руке`, у међусобном обрачуну или као издајници, ако би из ко зна ког разлога скретали из колоне или заостајали - прича Јанковић, напомињући да је о овоме свједочио и у Хашком трибуналу као свједок одбране.

Описујући погибију муслиманског команданта Голића, он је рекао да је Голић са зачеља прешао на врх колоне, када је дојављено да се "у Незуку назире врх џамије", те да је у том заносу и позвао на јуриш, када је и смртно рањен.

- Видио сам да су му муслимански саборци бајонетима одмах ископали мезар /гроб/ - каже Јанковић, коме су муслимани већ са првим кораком "на слободној тузланској територији" пололмили ребра.

О погибији Голића "Новости" наводе и свједочење Шемсе Салиховића, ратног команданта Церске, који је и сам био тешко рањен у посљедњем пробоју на Баљковици.

Лист преноси да је Голићев брат Сафет са неколико бораца тијело закопао у напуштени ров крај Баљковице да би се неколико мјесеци касније његови саборци вратили и пренијели тијело које је покопано у Живиницама код Тузле.

Пошто је тог 11. јула 2010. године у Поточаре био најављен долазак највећег броја свјетских званичника, прирећен је и највећи број сахрањених, па је Голић по трећи пут премјештен и сахрањен под редним бројем 172 као Ејуб /Латифа/ Голић, наводи се у тексту.