На подручју Сарајевско-романијске регије има 35 дјеце обољеле од дијабетеса типа један, а само током посљедње године регистровано је седам нових пацијената.

Како је изјавила Срни педијатар ендокринолог Болнице "Србија" у Источном Сарајеву Наташа Голијанин, најмлађи пацијент има двије године и 10 мјесеци.

Она сматра да би повећан број обољелих могао бити, прије свега, посљедица појаве нових и учесталих вирусних инфекција код дјеце, првенствено мислећи на претходну епидемију ковид инфекције.

Голијанинова је, поводом 14. новембра, Међународног дана борбе против дијабетеса, указала да је, нажалост, глобални тренд у свијету, као и у Републици Српској повећање броја дјеце обљеле од дијабетеса, хроничног метаболичког обољења.

Као дјечији ендокринолог, Голијанинова покрива цијели источни дио Републике Српске, Сарајевско-романијску регију, али и дио Херцеговине, односно Фочу, Билећу, Гацко, Требиње, одакле дјеца, такође, долазе у њену амбуланту.

Према њеним ријечима, данас су доступне савремене методе лијечења путем интензивиране инсулинске терапије добрим инсулинима и путем портабилне инсулинске пумпе, уз могућност праћења путем континуираног глукозног мониторинга, односно сензора, који су одобрени за сву дјецу до 18 година од Фонда здравственог осигурања /ФЗО/ Републике Српске.

Најчешћи облик дијабетеса је дијабетес тип два, од којег болује око 90 одсто особа са дијабетесом, док око 10 одсто болује од дијабетеса тип један.

- Као педијатар углавном се бавим лијечењем особа са дијабетесом типа један, мада је све већи број дјеце обољеле од дијабетеса тип два, који настаје као посљедица генетске предиспозиције, неадекватног начина живота, неправилне исхране и смањене физичке активности - рекла је она за Срну.

Голијанинова је нагласила да, иако постоје савремене терапије и медицина напредује, увијек треба мислити на могућност превенције болести уколико је могуће.

- За сада постоје неке могућности праћења особа које су у ризику да добију болест, тачније блиских сродника обољелих од дијабетеса типа један, којима се раде анализе откривања антитијела као маркера у раној фази болести и у складу са тим примјењује имунотерапија која би одгодила појаву болести за пар година, али никако и спријечила њен настанак - појаснила је Голијанинова, те поручила да се код дјеце, а поготово оне која су у ризику за појаву болести, савјетује здрав начин живота, адекватна и разноврсна исхрана, свакодневна физичка активност које би, уколико се болест појави, олакшале начин лијечења.

Број обољелих особа од дијабетеса у свијету је у сталном порасту. Више од 415 милиона људи на свијету има дијабетес, а процјењује се да ће се до 2040. године тај број попети на близу 650 милиона обољелих.

Свјетски дан борбе против дијабетеса се сваке године обиљежава 14. новембра на рођендан Фредерика Бантинга, који је са Чарлсом Бестом 1922. године открио инсулин.