Прије неколико година дошло је до наглог скока цијене нафте и нафтних деривата, на шта је домаћа привреда реаговала поскупљењима своро свих производа. У међувремену, цијене горива падале су и по неколико пута, али се цијене осталих производа никада нису вратиле на старо.

Логично је и требало је очекивати да тако важна сировина, попут горива, која улази у цијену свих производа и услуга на домаћем тржишту, доприноси обарању цијена, али је више осталих фактора условило то да су цијене задржане на високом нивоу, кажу привредници.

- Ја ипак мислим да ту није у питању гориво, него нека чиста самовоља. Цијене отприлике расту због привредника који подижу цијене, може се рећи, поприлично неконтролисано - каже грађанка Бијељине.

- Немамо буквално никакву производњу. Исто тако трговачких ланаца имамо, али не довољно, тако да они једноставно диктирају цијене и играју се са нама како желе. А да народ може мало да се организује, као што су у неким државама успјели, може се томе стати на пут - рекао је грађанин Бијељине.  

Тржишна структура код нас је изразито нефлексибилна када је у питању обарање цијена, али је зато изузетно флексибилна када цијене треба повећати. Узроци за то су бројни, али је најбитнији недовољна производња и понуда на домаћем тржишту, која би путем конкуренције могла да обори цијене, сматра економиста Миленко Станић.

- Сигурно да постоји олигополска пракса наших великих трговинских ланаца, који не обарају цијене ни у условима када су цијене многих производа, било на домаћем, било на иностраном тржишту, ниже. Али сигурно да треба навести и неадекватно реаговање надлежних министарстава, која не посвећују довољно пажње овом питању, недоносећи потребну регулативу, коју би касније контролисали надлежни инспекцијски органи. Неадекватан рад тих инспекцијских органа такође је један од узрока зашто имамо стабилно повећање цијена на домаћем тржишту - сматра професор Станић.

Цијене у БиХ су у протеклих 10 мјесеци у просјеку расле за 4, 5%, у чену највише учествује раст цијена хране. Ту су затим и раст цијена алкохолних пића, цијена у угоститељству и здравству, што су услуге и производи домаћег поријекла.

- Имате веома често те промјене цијена које нису драстичне, тако да самим тим произвођачи и трговци то не укалкулишу да би с тиме одмах ишли на појефтињење производа, јер се деси да у одређеним периодима дође до поскупљења неких других репроматеријала, тако да се онда све то може укалкулисати и наравно, задржавају се оне цијене које су присутне - сматра Јован Василић из Удружења за заштиту потрошача “Звоно”.

Док смо раније имали увозну инфлацију, данас имамо домаћу инфлацију која је производ слабе продуктивности домаће привреде, затим “скупе државе” која доприноси расту цијена кроз високе порезе и доприносе, али и константном расту трошкова производње – цијена радне снаге, сировина и капитала, односно каматних стопа по којима се позајмљују та средства, појашњава професор Станић.

- То су искључиво интерни фактори и показатељи слабе, непродуктивне и неконкурентне економије, што се прелива на цијене производа и када имамо услове да је дошло до пада цијена кључних сировина, као што је нафта. Онда се на то надовезује цијена фактора производње и они су у овом случају компензовали пад цијена нафте и зато није дошло до пада цијена - каже професор Станић.

Јован Василић из Удружења “Звоно” каже да се у наредном периоду може очекивати да свако повећање улазних компоненти, веће од 10%, доведе до повећања цијена осталих производа. А пошто је Влада већ најавила поскупљење електричне енергије током 2026. године, остаје нам само да сугеришемо да се не преоптерете потрошачи, који плаћају све промјене, рекао је Василић.