У склопу рубрике “Писмо читалаца” преносимо вам текст наше суграђанке Александре Тодоровић, која је ово писмо послала на адресу наше редакције.

„Као родитељ дјетета које је јуче преживјело саобраћајну несрећу на екскурзији у Италији, морам да изразим огорченост менаџмента школе, са директорицом, као вођом пута, на челу.

Како су дјеца јуче доживјела трауму и пола дана провела по болници, очекивала сам да ће се одмах јутрос упутити кући, назависно од друга два аутобуса, јер они јуче нису били с њима кад се несрећа десила.

Дијете ме обавијестило да крећу јутрос сви заједно. На дијелу пута се покварио један од аутобуса и сва дјеца 5 сати и више чекају, прво поправак, па онда долазак аутомеханичара, који је неизвјестан.

Назвала сам директорицу, госпођу Бранку Ковачевић и нисам била пријатна, признајем, јер ми је такво понашање ван памети. Њен једини одговор је био „Причате напамет“, у смислу сва дјеца лажу, само ја причам истину, све је дивно.

Дјеци од јуче пласира причу како нико не треба никога да тужи, како се то све дешава. Дешава се, да…али госпођо драга, да ли је фотеља директора важнија од наше дјеце?! Да ли бисте исто тако говорили и да се некоме од дјеце, не дај Боже, десило нешто горе? Пишем пуна горчине, бриге, па и бијеса, јер не могу да појмим да се овакве ствари могу и смију дешавати.

Након разговора осула је паљбу по мом дјетету, оном што је јуче доживјело несрећу и видјело нечију смрт. То је педагог? Педагог који је по неким аршинима подобан и способан да води школу? Госпођо, да ли сте мајка? Како бисте се Ви осјећали на нашем мјесту?  Гледам вијести, изјављује у 19 часова како је све у реду и како дјеца уредно путују и како ће стићи по плану, што је чиста неистина. Све треба бити нашминкано и сређено за јавност, па по цијену свега. Свака част! Само да дјеца безбједно дођу кући и да се ово заврши, јер је превише агоније од јуче ујутру. А за све остало…видјећемо епилог“.

Аутор: Александра Тодоровић