Босна је једна од посљедњих словенских области у којој је дошло до формирања већих насеља и градова, а касније и државе. То је област у којој су се процес друштвеног раслојавања и стварање класног друштва најкасније развили, на шта је вјероватно утицао и сам географски положај. Првобитно се на Босну односи територија око изворишта истоимене ријеке и њеног горњег тока, окружена високим планинама око сарајевског поља. Брдско-планински рељеф је и утицао на Јужне Словене да приликом насељавања Балканског полуострва простор Босне слабо и населе. Трајним задржавањем Јужних Словена на Балканском полуострву повећава се заинтересованост византијских владара и историчара за њихове обичаје и начин живота.

Тако је и византијски цар и хроничар Константин Порфирогенит (905-959. год), познат по својој склоности ка писању и науци, почео да проучава јужнословенске народе, а међу њима и Србе, интересујући се за њихова насеља и начин живљења. Најпознатија дјела која се односе на Балкан и Босну су „Спис о народима“ и „О управљању империјом“ (De administrando imperio), а посебно поглавље о досељавању Срба. Порфирогенит је у овоме дјелу пружио податке о првим градовима у Србији, након насељавања Словена средином X вијека. Подаци у овом дјелу су сувише уопштени и без много детаља, па се отвара много питања, а нарочито о тачној локацији појединих градова.

Порфирогенит наводи имена првих градова покрштене Србије, у које спадају: Дестиник, Чернавуск, Међуречје, Дреснеик, Лесник, Салинес. Према овом спису, на простору Босне се налазе два града, Десник и Катера.

Назив Катера је грчког поријекла, а прихваћено је мишљење да је то доминантна узвишица на југоисточном рубу Сарајевског поља, са десне стране ријеке Жељезнице, у чијем је подножју смјештено насеље Которац.

Ове наводе потврђује и најпознатији француски картограф Гијом де Лил (1675–1726. год), који је на основу Порфирогенитовог дјела израдио карту Источна империја и сусједни региони, гдје се види да је Босна била у саставу Српских земаља са градом Катером и Десником.

Према карти Де Лила, град Катера се налази у изворишту ријеке Босне, тј. у подручју данашњег Сарајева. Према остацима трагова, доста танког зида који је опасивао главицу тзв. Илијиног брда изнад Горњег Бутмира, може се уочити да се некадашњи град Катера састојао од рефугијума (збјега, склоништа), опкољеног зидом у који би се у случају неприлика склањало становништво насеља које се налазило под градом.

Насеље се састојало од дрвених кућа, а град је вјероватно био и сједиште жупана. Из Порфирогенитовог дјела би се могло закључити да је Босна (хорион – омеђени простор), а кастра оикоумена уствари градови који су припадали црквеној организацији, с обзиром да су Словени већ примили Хришћанство, онда град на челу сваког списка представља главно црквено средиште поменуте области.

Ако примијенимо ово на Босну, добићемо крајњи резултат, Катера је била на челу црквене организације, а Десник је био једина парохија те цркве.

Наведени извори представљају добар путоказ за лоцирање поменутих градова, али би ову хипотезу требало потврдити материјалним доказима заснованим на основу детаљних археолошких истраживања.

Катера, Котор – од старогрчког катарео, што значи врела, врело, сличног назива се појављује касније град у Западној Босни, на изворишту ријеке Врбање.

Аутор: Жељко Ристић