На трансакционим рачунима у Босни и Херцеговини, закључно са јуном ове године, било је 372 милиона КМ више него у истом периоду прошле године, што значи да су грађани мање трошили, што је за економисте нормално јер свака криза рађа страх и неизвјесност, па тако и ова, која је проузрокована пандемијом вируса корона.

Када је ријеч о укупним и дугорочним депозитима, ту је ситуација мало другачија с обзиром на то да су, према подацима Централне банке Босне и Херцеговине, закључно са јуном ове године, они мањи за 64 милиона КМ него што су били закључно са јуном прошле године, али и ту економисти имају објашњење правдајући то такође страхом с обзиром на то да грађани не желе да орочавају свој новац на дужи период јер не знају како ће се криза одвијати и колико ће трајати.

-Информација да трансакциони депозити расту, а дугорочни депозити стагнирају је рефлексија стања кризе изазване вирусом корона и стања свијести грађана. Иако је на појединачном нивоу можда и рационално у условима могуће рецесије штедјети, на колективном нивоу то је рецепт за продубљивање кризе и рецесије- рекао је за “Независне” економиста Саша Стевановић.

Он наглашава да су информације о расту трансакционих депозита позив за поруке које ће повећати потрошњу, умањити страх и неизвјесност јер у супротном ће се генерисати ланац неликвидности, увећати страх, неизвјесност и будући проблеми.

Такође наглашава да депозити као један од алтернативних облика штедње представљају најликвиднији инструмент јер друштва која немају развијено финансијско тржиште традиционално се ослањају на депозите и некретнине као облик краткорочне и дугорочне штедње и извор будућих доходака и сигурности.

Када је ријеч о укупним депозитима у БиХ, односно када се саберу трансакциони рачуни, депозити по виђењу те краткорочни и дугорочни депозити, према подацима Централне банке БиХ, они су закључно са јуном ове године износили 13,1 милијарду КМ и за 416 милиона КМ су већи него што су били закључно са јуном 2019. године.

Стручњаци наглашавају да би један од основних задатака државе требало да буде да подстакне људе да троше, а не да штеде и гомилају депозите, јер само на тај начин се може повећати производња, а самим тим и стварати нова вриједност.

-Ове године имамо додатни проблем с потрошњом, а у вези је с недоласком гастарбајтера у већем броју. Видјели смо прошлог мјесеца податке да је потрошња опала за 30 одсто за исти период прошле године. Домаће становништво мора да живи овдје и да троши, тако да у таквим околностима домаћа произовдња ће почети да пати, поготово зато што ми немамо трговинске ланце које би пласирали домаће производе на страна тржишта као што то раде Србија и Хрватска- рекао је за “Независне” Марко Ђого, професор Економског факултета.

Он наглашава да држава мора да размисли како људе да подстакне да троше, посебно због тога што гастарбајтери нису дошли, јер ће се то заиста осјетити, и то врло брзо, у привреди.

-Када је нестабилност велика, јако се цијени ликвидност, а трансакциони депозити и транскациони рачуни омогућавају изузетну ликвидност јер ви у сваком тренутку можете да потрошите тај новац- нагласио је Ђого.