Већина испитаних грађана Републике Српске сматра да ће економске посљедице епидемије вируса корона бити најтеже, али и свједочи позитивним дешавањима у кругу њихових породица у вријеме епидемије, показало је истраживање јавног мњења које је спровела група социолога са Факултета политичких наука у Бањалуци о породичним и друштвеним промјенама усљед епидемије.

Укупно 66,4 одсто испитаника сматра да ће економске посљедице као што су раст незапослености и пад економских активности и инвестиција бити најтеже, показује истраживање спроведено од 27. априла до 5. маја и обухватило је 1.148 пунољетних грађана из 40 општина Републике Српске.

Истраживање је показало да 19,7 одсто испитаника сматрају најтежим социјалне посљедице, односно немогућност слободног путовања, дружења и окупљања на већим скуповима.

Посљедице по ментално здравље људи усљед претрпљеног страха и губитка ближњих у епидемији као најтеже је означило 8,5 одсто испитаника, док само 3,1 одсто њих сматрају да ће политичке посљедице бити најтеже.

Да им је животни стандард погоршан изјаснило се 39,2 одсто испитаника, док је њих 14,5 одсто рекло да је неко од чланова њихове породице остао без посла усљед епидемије.

Чланови 82,1 одсто породица више времена проводе у заједничким активностима, у 74,7 одсто породица више брину једни о другима, у 55,7 одсто породица су толерантнији једни према другима, а у 56,7 одсто случајева равномјерније дијеле кућне послове.

Резултати истраживања показују да постоје и породице у којима су односи током епидемије поремећени, па је у свакој петој дошло до отуђења јер свако обавља своје активности, не обраћају пажњу једни на друге.

Присутна је и психичка напетост и 18,1 одсто испитаника се изјаснило да су на ивици нерава, док у 20,6 одсто породица чешће долази до међусобних препирки и свађа.

Истраживање је показало да грађани Српске имају подијељене ставове о мјерама које су предузете ради спречавања ширења епидемије, па су свјесни да су оне сигуран начин за спречавање масовнијег ширења заразе, али истовремено сматрају да те мјере могу да нарушавају физичко и психичко здравље људи.

Резултати истраживања показују да 72,5 одсто испитаника сматра да ће број жртава вируса корона бити најмањи могући уколико се грађани придржавају заштитних мјера, док 55,5 одсто њих оцјењују да је у вријеме епидемије најбоље остати код куће, те да сваки излазак представља опасност од заразе.

Истовремено 64,2 одсто испитаника су увјерени да су дуготрајна изолација, боравак у затвореном простору и стрес опаснији по здравље од вируса корона.

Мишљења грађана су подијељена када је ријеч о вакцинацији против вируса корона, па 34,6 одсто подржава обавезно вакцинисање када буде пронађена вакцина, док је 42,4 одсто против.

Да свако треба сам да одлучи да ли ће примити вакцину, те да за одлуку не треба да сноси никакве посљедице сматра 79,8 одсто испитаника, а њих 53,5 одсто је сагласно са тим да јавне личности не треба јавно да износе своје мишљење о вакцинисању против вируса корона, већ о томе треба да говоре искључиво стручњаци.

Када је ријеч о генералним ставовима о епидемији, трећина испитаника је сагласна са ставом да је епидемија обична измишљотина и да се што прије треба вратити у нормално стање.

Чак 72,6 одсто испитаника сматра да је могуће да велики број људи широм свијета који су били заражени вирусом корона нису умрли од те посљедице, већ од других болести.

Истраживање показује да 40 одсто испитаника сматра да је епидемија највеће зло које се десило човјечанству у протеклих стотину година, док је код 38,3 одсто присутна злокобна слутња да човјечанство што се тиче епидемије тек чека најгоре.

-Очигледно је да се ставови о епидемији поларизују у два екстремна правца. Дио грађана сумња у све оно што им пласирају медији, стручњаци, институције и други ауторитети, вјероватно слутећи да се иза свега крију интереси свјетских моћника, док други пренаглашено истичу катастрофичне прогнозе у погледу крајњег исхода епидемије- истакли су аутори истраживања.

Апсолутна већина испитаника у први план ставља еколошке аспекте епидемије, па 56,5 одсто сматра да је она посљедица негативног утицаја човјека на животну средину, док чак 61,4 одсто вјерује да је вјештачки изазвана, односно да није настала природним путем.

У узорку истраживања се било 69 одсто жена, 71 одсто испитаника је из урбаних средина, 60 одсто са завршеним факултетом или вишом школом, а 59 одсто их је запослено.

-Имајући у виду да највећи дио узорка чине факултетски образовани и релативно млади људи, логично је претпоставити да су ставови које су изнијели о епидемији настали прикупљањем информација из различитих извора, пажљивом селекцијом и критичким промишљањем. Ставови код таквих особа су обично више утемељени на знању и искуству, а мање на предрасудама, стереотипијама и емоцијама- навели су аутори истраживања.