Уназад годину дана цијене хране у Српској драстично су отишле горе, неке намирнице поскупјеле су и за дупло, док и даље нема назнаке да би могло да дође до стабилизације ситуације у трговинама.
Примјера ради, у јуну ове године, у односу на исти мјесец лани, цијена килограма риже, тјестенине, маслаца, маргарина, свјеже пилетине, отишла је за око трећину, јунетина са костима и пшенично бијело брашно скупљи су за више од 40 одсто, тврди сир за 54,5, а шећер за скоро 69 одсто. Ипак, највише је скочила цијена уља, у просјеку са 2,99 на 5,76 КМ. Према подацима Завода за статистику РС, литар бензина је у овом периоду поскупио за 63, а дизела за скоро 68 одсто! За више од 20 одсто отишле су цијене полубијелог хљеба, телетине, пилећег филеа, млијека, јаја, кафе…
Одричу се и најосновнијег
Поскупљења су посебно агресивна од марта ове године, када је кренула руско-украјинска криза, од када су многи грађани драстично морали да промијене потрошачке навике јер, готово из дана у дан, са исто пара, из трговина могу да донесу све мање намирница.
Из удружења потрошача поручују да се многи грађани одричу чак и оног најосновнијег. Како истичу, људи све више купују најјефтиније месо, јефтине и неквалитетне сухомеснате производе, тек покоју воћку, јер за више немају пара.
Муриса Марић, извршна директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача „Дон“, истиче да код нас нема намирнице која није поскупјела најмање за 70 одсто, па чак и преко дупло.
– Уље је, на примјер, отишло и више. И прије ових поскупљења многи пензионери и радници су једва преживљавали, па је више него јасно колико је њихов стандард ове године додатно урушен. Зато не чуди што смо, као земља, на свим листама које мјере животни стандард становника, на самом зачељу. Имамо функционере с безобразно високим примањима и народ који једва саставља крај с крајем. Ко год може одриче се држављанства и одлази одавде, а то је очекивати и убудуће – наглашава за Српскаинфо Марићева.
Огрев, струја…
Према њеним ријечима, многи грађани су и прије ове кризе почели да се одричу чак и оне хране која се у свакој нормалној држави сматра основном.
– Апсурдно је причати шта некоме са 400 КМ пензије или с минималном платом остане кад поплаћа све оно што мора. На примјер, раније смо доста више куповали пилетину, али је и она поскупјела, па грађани за ручак узму само парче, и то је то. Тренутно су најтраженија пилећа крилца; то је стандард грађана ове земље. То је поражавајуће! У маркетима су све чешће сцене да купци неки производ по неколико пута узимају и враћају на полицу јер им, очигледно, треба, али им није неопходан, па га на крају остављају и одлазе. Са још већим проблемима суочићемо се на јесен, када људи масовну буду набављали огрев, чије су цијене, такође, драстично отишле. Још кад струја поскупи, што би могло да се деси након избора, бићемо у посебном проблему. То значи да ћемо и даље, и још више, морати да штедимо на храни – упозорава Марићева.
Анализа Савеза синдиката Републике Српске показује да је од јуна лани до јуна 2022. синдикална потрошачка корпа са 1.929 поскупјела на 2.248 КМ, док је трошак хране са 742 скочио на 990 КМ. У овом периоду, просјечна плата је повећана за 163 КМ, а у јуну је износила 1.157 КМ.
Одласци
Ранка Мишић, предсједница овог савеза, истиче да је пад стандарда радника и евидентан и видљив, те да драстичан пад куповне моћи посебно имамо од марта ове године.
Наглашава да подаци из марта ове године показују да, од 279.855 пријављених радника у Републици Српској, чак 167.169 не може да заради ни за трошак прехране из потрошачке корпе.
– Ријеч је о запосленима у осам дјелатности, међу којима су и радници у прерађивачкој индустрији у којој је, кад је ријеч о реалном сектору, највише радне снаге. Док значајан број послодаваца из овог сектора остварује веома видљиву добит, њихови радници у просјеку не могу да зараде ни да нахране своје породице. Ти послодавци остварују добит, те повлаче значајна средства из буџета по разним основама. Такође, имају врло прихватљиво оптерећење на рад у односу на земље окружења, можда чак и најбоље. Све то им није довољно да би подизали плате радницима који не могу да зараде ни за храну – наглашава за Српскаинфо Мишићева и додаје како се ти послодавци грчевито боре да не дође по повећања најниже плате, што би погурало и остале плате.
Како каже, ово је изазов за Владу, гдје се мора видјети за шта иду паре из буџета.
– С друге стране, поменути износ повећања просјечне плате уназад годину дана повукла су два повећања минималца и два повећања плата у јавном сектору. А животни стандард радника највише је угрожен код оних који стварају нову вриједност, што је неприхватљиво. Посљедица таквог понашања великог броја послодаваца је одлазак радника са ових простора. Не треба да се чудимо што, ујутру кад кренемо на посао, на грађевинама крај којих пролазимо сви причају на турском језику – истиче Мишићева.
Просјечна пензија у Републици Српској у јуну је износила 475, а у истом мјесецу лани 405 КМ.
У Удружењу пензионера Српске истичу да ће са представницима Владе разговарати о још једном ванредном повећању пензија.
– Законом је дозвољено једно овакво повећање годишње, и ми смо га имали у јуну, за 10 одсто. Међутим, поскупљења су настављена, чиме су угрожени сви, па тако и пензионери – истиче за Српскаинфо предсједник овог удружења Ратко Трифуновић.
Зарађују, али не дају веће плате
У Савезу синдиката РС наглашавају да терет кризе треба да буде равномјерно распоређен.
– Није нормално да се квадрат стана продаје за 4.000-5.000 КМ, а да су грађевинари најслабије плаћени радници у РС. Материјал јесте поскупио, али су скочиле и цијене станова. Само плате не расту. Исто тако, на многим радњама су натписи да траже трговце, што значи да им промет иде и да остварују добит, али ни ту радницима плате не иду горе. Одговорност за овакво стање је на онима који доносе одлуке. Синдикат снагом аргумената захтијева да се плате морају повећавати, што представља и спас наше економије. Јер, оно што произведемо, то ћемо и купити, пошто слабо шта извозимо напоље – каже Мишићева.
Упозорава да ћемо се већ у августу суочити с још једном тешком темом.
– То је пораст рата код кредита са промјењивом каматом. То ће у још гори положај довести људе који су се кредитно задужили, а који су углавном дизали потрошачке кредите да би преживјели – наглашава она.
Пише: Маја Радоја
