И док је почетак ове го­ди­не оби­љежио све­оп­шти бој­кот због ви­со­ких ци­је­на, на по­ли­ца­ма су да­нас по­јеф­ти­ње­ња не­зна­тна. Ци­је­не су за мно­ге и да­ље ви­со­ке, али упркос то­ме, као да су пос­та­ле "но­во нор­мал­но" за по­тро­шаче.

Ка­да се упо­ре­де про­сјечне ци­је­не прои­зво­да и услу­га из ја­ну­ара и мар­та, ко­је из мје­се­ца у мје­сец ана­ли­зи­ра Ре­пу­блички за­вод за ста­тис­ти­ку, ви­ди се да су ци­је­не мно­гих прои­зво­да ра­сле.

Тачни­је, раст ци­је­на за­би­љежило је ско­ро 70 прои­зво­да и услу­га, пад око 40, а ис­те ци­је­не су ос­та­ле код са­мо њих де­се­так.

Та­ко је, на при­мјер, између ос­та­лог, у мар­ту, у одно­су на ја­ну­ар, ки­ло­грам риже по­јеф­ти­нио за са­мо је­дан фе­нинг, а сви­ње­ти­на без кос­ти за 11 фе­нин­га. Пи­лећи фи­ле­ти ску­пљи су за ско­ро по­ла мар­ке, као и ју­не­ти­на с кос­ти­ма.

Не­ке од ства­ри ко­је су пос­ку­пје­ле су и ба­на­не, ја­бу­ке, па­ра­дајз, ма­слац, мар­га­рин, мед, сок, пе­шкир, те­пих, шер­па, са­пун, шам­пон, па и то­алет-па­пир, док, између ос­та­лог, јеф­ти­ни­је па­за­ри­мо мли­је­ко, па­при­ку, мркву, крас­тав­це, пос­те­љи­ну, ма­ши­ну за веш, та­ву, пас­ту за зу­бе и хи­ги­јен­ске уло­шке.

Пре­ма ри­јечима Снежане Ше­шли­је, пред­сје­дни­це Удружења грађана "То­ле­ран­ци­јом про­тив ра­зличитос­ти" (То­Пе­еР) из До­бо­ја, по­тро­шачи на раст ци­је­на ви­ше не ре­агу­ју.

- Ми смо при­је не­ки дан на­пра­ви­ли кружну ан­ке­ту, оби­шли смо пе­ка­ре и у три да­на ра­зли­ке су би­ле от­при­ли­ке 50 фе­нин­га по прои­зво­ду, а по­тро­шачи то уоп­ште ни­су ни при­ми­је­ти­ли. Реа­кци­ја им је би­ла ра­вна ну­ли. Ни­ко ни­је ни пи­тао ка­ко је пи­та од кром­пи­ра ску­пља 0,5 КМ. Ни­је то на 10 ма­ра­ка пос­ку­пље­ње, не­го на 1,2 КМ. По­тпу­но смо пос­та­ли ра­вно­ду­шни на то што ци­је­не рас­ту. Имам ути­сак да сва­ки дан рас­ту. Ми­слим да ула­зи­мо у трго­вачки или цје­но­внички ха­ос и да су се је­днос­та­вно по­тро­шачи на­ви­кли да не мо­гу да приу­ште све оно што им тре­ба - каже Ше­шли­ја за "Не­за­ви­сне но­ви­не" и до­да­је да се не по­шту­ју ни марже.

Док ци­је­не го­ди­на­ма ла­га­но рас­ту, ка­ко каже Му­ри­са Ма­рић, из­вршна ди­ре­кто­ри­ца Удружења за за­шти­ту по­тро­шача "Дон" При­је­дор, грађани ку­пу­ју са­мо оно осно­вно и што им је по­тре­бно.

- Уви­јек смо се чуди­ли ка­да су го­во­ри­ли биће мно­го ро­бе, али не и нов­ца да се ку­пу­је. Ми смо са­да у та­квом вре­ме­ну. Ми­ли­они прои­зво­да су у сва­ком тржном цен­тру, не­за­ви­сно од то­га да ли се ра­ди о пре­храм­бе­ним ар­ти­кли­ма или ци­пе­ла­ма и обући. На­ша пла­тежна моћ ди­кти­ра ку­по­ви­ну. И ко­ли­ко год пос­ку­пљу­је не­што, ми ку­пу­је­мо са­мо оно што нам тре­ба. То је одраз све­га. Де­фи­ни­ти­вно се при­мјећује да ће мно­ги за­тва­ра­ти трго­ви­не. Пос­та­ли смо адре­са са­мо за нај­јеф­ти­ни­ју ро­бу, то можемо приу­шти­ти. Та ро­ба ће нај­бо­ље ићи - каже Ма­рићева за "Не­за­ви­сне но­ви­не" и до­да­је да су мно­го већи ре­до­ви на ка­са­ма у ра­дња­ма ко­је су јеф­ти­ни­је.

Ос­врћући се на кам­па­њу "0 од­сто марже" ко­ја је на сна­зи од мар­та, она каже да ни­је пос­ти­гнут ефе­кат ка­кав се очеки­вао.

Прои­зво­ди ко­ји су би­ра­ни да бу­ду дио те приче ни­су они ко­ји се сва­ко­дне­вно нај­ви­ше ку­пу­ју. Одмах ни­је ни одјек та­кав. Кечап за­ис­та ни­је прои­звод ко­ји ће се сва­ко­дне­вно ку­по­ва­ти. Можда се нај­ви­ше про­фи­ти­ра­ло с мли­је­ком, док ос­та­ли прои­зво­ди ни­су баш из оне лис­те ко­ја је зас­ту­пље­на у по­тро­шачкој кор­пи и ко­ји су сва­ко­дне­вно на трпе­зи у сва­ком до­маћин­ству - ис­тиче она за "Не­за­ви­сне но­ви­не", а ми под­сјећамо да су се на лис­ти прои­зво­да на­шли, између ос­та­лог, мар­ме­ла­да, сок од па­ра­дај­за, ви­ше врста кечапа, зачини за је­ло и јо­гур­ти.

Дра­ган М. из Ба­ња­лу­ке ис­тиче да ви­ше ни сам не пра­ти пос­ку­пље­ња, јер је, ка­ко каже, схва­тио да од по­јеф­ти­ње­ња не­ма ни­шта.

- Ис­кре­но да вам каже, ку­пу­јем шта ми тре­ба и не пра­тим ци­је­не. Ма­да сва­ки пут ви­дим да је ке­са пра­зни­ја. Ка­ко је кре­ну­ло, још ма­ло па нам за рачун од 50 КМ неће ни тре­ба­ти ке­са, моћи ћемо све по­ни­је­ти у ру­ка­ма - каже он изражава­јући на­ду да ће се не­што про­ми­је­ни­ти.