Дан побједе односно дан капитулације Њемачке у Првом свјетском рату Република Србија обиљежава као државни празник.

1. Зашто 11. новембар?

Овај датум је сјећање на дан када су, 11. новембра 1918. године, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у Компијену у Француској, силе Антанте потписале примирје са Њемачком и тиме окончале Први свјетски рат.

Документ који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош у основи је предвиђао прекид непријатељства, повлачење њемачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размјену заробљеника, обећање репарација, уништавање њемачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.

Примирје је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године.

2. Зашто је у Србији симбол празника Наталијина рамонда?

Наталијина рамонда има вишеструку симболику.

Изузетно издржљива, Наталијина рамонда има особину коју међу скоро 300.000 познатих цвјетница има само тридесет биљних врста. Наиме, након што се у одсуству воде сасвим осуши, ова биљка може да поново оживи након мало кише или заливања. Понекад се зато назива и феникс.

Историја открића Наталијине рамонде дјелимично се везује за оца српске ботанике, Јосифа Панчића. Рамонде су, иначе, као биљна врста познате од тридесетих година XIX вијека кад их је француски истраживач по коме носе име открио на подручју данашње Шпаније, у Пиринејима, пише Слободан Бубњевић за Елементаријум.

Пола вијека касније, 1874. године, Панчић је дошао до значајног открића када је открио да рамонде постоје и изван Шпаније. Открио их је на територији јужне Србије, али је закључио да је реч о новој врсти коју је назвао рамонда сербика (Ramonda serbica).

Фото: Shutterstock

Десет година касније, 1884. године, дворски љекар Сава Петровић открива да на Балкану постоји још једна врста рамонде са нешто другачијом круницом и листовима. Будући да је био у служби на двору краља Милана, Петровић овој врсти даје назив Рамонда натхалиае, у част краљице Наталије.

Мада заузима другачија станишта, она повремено живи са Панчићевом српском рамондом у такозваној симпатрији. Истраживачи са Биолошког факултета у Београду превођени професором Владимиром Стевановићем успјели су да детаљно опишу и анализирају ова преклапања и простирање обје врсте.

Вијек и по након што ју је проучио доктор Петровић, испоставиће се да ће ова тајанствена и издржљива, древна биљка која и потпуно осушена оживљава, постати један од нових симбола српске војске али и савремене Србије.

Фото: Shutterstock

3. Шта је Албанска споменица?

Албанска споменица је медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније односно једностепено државно војно и цивилно одликовање које су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916.

Установљена је 5. априла 1920. године указом престолонасљедника принца-регента Александра И Карађорђевића у тада већ новој држави Краљевини Срба, Хравата и Словенаца.

На њеном аверсу испод орла је медаљон уоквирен ловоровим вијенцем са профилом главе Александра Карађорђевића, уоквирено натписом: СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР. На реверсу је натпис у три реда: ЗА ВИЈЕРНОСТ ОТАЏБИНИ.