Грађевинске фирме из Републике Српске које имају ангажмане у Њемачкој већ дуже вријеме се суочавају с озбиљним изазовима који су без посла оставили 30 одсто наших предузећа у систему деташмана, а без скорог опоравка високоградње и остали домаћи неимари неће опстати на страним тржиштима.
Делегација Привредне коморе Републике Српске недавно је посјетила деташирана привредна друштва у Њемачкој, а секретар Удружења грађевинарства и индустрије грађевинског материјала при Комори Миле Петровић за "Глас" каже да је ситуација на терену врло тешка, посебно у области грубих грађевинских радова.
- Нажалост, нема опоравка када је ријеч о извођењу грубих грађевинских радова. Стање на тржишту је такво да има много проблема, а конкретних помака нема - каже Петровић и додаје да је делегација обишла више привредних друштава у области високоградње, електроинсталација и фасадерских радова.
Према његовим ријечима, иако фирме које се баве завршним радовима тренутно још имају ангажмане, и код њих је осјетно смањење обима посла, јер се приводе крају пројекти започети у вријеме грађевинске експанзије.
- Ако се ускоро не активирају нове инвестиције у високоградњи, и тај дио индустрије биће угрожен. Неке фирме се у потпуности повлаче, док други чекају да виде хоће ли доћи до позитивних промјена. Лани су 24 привредна друштва из Српске добила деташмане за рад у Њемачкој, али сада само њих 16-17 обавља одређену привредну активност, при чему су највише погођене управо фирме које изводе грубе грађевинске радове - казао је Петровић и додао да је око 450 радника из Српске тренутно запослено у фирмама које раде по систему деташмана и то захваљујући пословима који се односе на завршне радове у грађевинарству.
Он је истакао да су власти Њемачке, како би надомјестиле недостатак посла усљед пада приватних инвестиција, започеле бројне послове у области јавне и путне инфраструктуре.
- Покренута је градња школа, болница и других јавних објеката, али то није довољно да би сви имали посла. Приоритет се даје домаћим извођачима, циљ је да њих упосле, док су стране фирме "на чекању" док не дођу боља времена, која се за сада не назиру - категоричан је Петровић наводећи да велики проблем привредницима представљају фиксни трошкови боравка на Западу, као што су сједиште и сви пропратни издаци које фирма мора да плаћа без обзира на то има ли посла или не.
Да су изазови све већи, потврђује и технички директор грађевинског предузећа "Враница", које годинама ради у Њемачкој, Ненад Станишљевић.
- Тренутно имамо само једно градилиште и двадесетак радника, а прије неколико година, док није било проблема, запошљавали смо 50 грађевинаца. Ситуација је заиста све гора. Трошкови су велики, конкуренција јака, посла све мање, а цијене све ниже - рекао је Станишљевић.
Он напомиње да се са истим проблемима суочавају и фирме из ФБиХ, Србије и Хрватске, те да су многе одустале од рада у Њемачкој због знатно промијењених услова пословања.
- Ми се трудимо да одржимо континуитет и надамо се да ће ситуација, бар мало, кренути набоље. Тешко је са сигурношћу рећи када ће се то десити, све је повезано са широм геополитичком ситуацијом - закључује Станишљевић.
КОНКУРЕНЦИЈА
Миле Петровић каже да за фирме из Српске додатни проблем представља конкуренција из Румуније и других земаља ЕУ које нуде ниже цијене и флексибилније услове.
- То приморава наше фирме да раде испод цијене, што угрожава њихову одрживост. Истовремено, суочавају се са одливом радне снаге, јер њемачка предузећа покушавају да директно ангажују наше раднике. Тамо је дефицит кадра још већи него код нас. Њемачке фирме користе ову ситуацију да регрутују наше најискусније људе и припреме их за вријеме када се тржиште опорави - додаје Петровић.
Пише: Анита Јанковић Речевић
