Рано ступање у партнерске односе, недовољно сексуалног васпитања, али и све већи утицај садржаја са интернета, само су неки од фактора који могу да допринесу нежељеним трудноћама, чији број из године у годину расте, а међу пацијенткињама у Српској које су имале абортус била је и дјевојчица од 13 година.

Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске, укупан број прекида трудноће у Српској у 2023. години износио је 1.503 у јавним здравственим установама и 34 у приватним, док су у 2024. години регистрована 1.634 прекида у јавним и 37 у приватним здравственим установама.

Како су навели за "Глас", у 2023. години најмлађа особа код које је евидентиран абортус имала је 14 година, док је у 2024. години најмлађа особа код које је обављен медицински побачај имала 13 година. Подаци за прошлу годину, како кажу, још нису комплетирани.

Разлози за прекид трудноће, према ријечима гинеколога Мирка Шарана из Дервенте, су различити, а једну од значајнијих улога имају социјалне и економске прилике као и животне амбиције жена.

- Дио случајева повезан је са социјалним статусом, други са одласком у иностранство, али и каријером. Примјетан је пораст броја одређених медицинских аномалија и побачаја, али је тешко са сигурношћу утврдити шта је узрок осталих захвата - казао је Шаран за "Глас".

Упозорава да су ране трудноће, посебно код дјевојчица од 13 и 14 година озбиљан ризик, како за физичко, тако и за ментално здравље.

- Посљедице могу бити дугорочне и никада нису занемариве. Забрињава податак да проценат иде узлазном путањом. Прилично је занемарена едукација младих о репродуктивном здрављу - истакао је Шаран нагласивши да ниво образовања и недовољно критичко сагледавање информација којима су млади изложени на интеренту представљају значајан проблем.

Социолог Владимир Васић сматра да прекид трудноће не би требало посматрати само као медицинско питање већ и као друштвени проблем који захтијева ангажман породице, образовног система и здравствених установа.

- Питање абортуса једна је од најосјетљивијих друштвених тема којој треба приступити без осуђивања и искључивости - казао је Васић за "Глас".

Истиче да ствари не треба ломити "преко кољена" нити одговарати са "да" или "не", те је важно разумјети узроке који доводе до нежељене трудноће, али и посљедице које абортус може оставити.

- Акценат не треба стављати на осуђивање жена, већ на подизање свијести и превенцији - наводи Васић додајући да одговорност не може сносити само слабији пол.

Неправедно је, како каже, сву кривицу пребацити на жене, јер је за такве ситуације потребна и мушка одговорност, због чега је важно радити на едукацији оба пола.

Према његовим ријечима, друштвене мреже и садржај који се пружа додатно утичу на формирање ставова младих о партнерским односима и сексуалности.

- Живимо у времену потпуне доступности различитих садржаја, али је сексуално васпитање и даље табу тема. Млади често информације добијају од инфлуенсера и са интернета, умјесто кроз породицу и образовни систем - закључио је Васић.

НИЗАК НИВО

Владимир Васић наглашава да смо као друштво на ниском нивоу сексуалног образовања што се не одражава само на број нежељених трудноћа.

- Оваква ситуација утиче и на однос младих према здрављу, одговорности и међусобном поштовању - казао је Васић и додао да мало родитеља разговара са дјецом о сексуалном васпитању, што би у многоме могло довести до побољшања.