Гуслари из Фоче, Подгорице, Плужина и Жабљака одржали су концерт у Фочанској кући и најавили да ће прерасти у традицију ови илиндански сусрети браће.

У пријатном амбијенту Фочанске куће наступили су чланови гусларских друштава "Војвода Мина Радовић" из Подгорице, "Војвода Лазар Сочица" из Плужина, "Војвода Момчило" са Жабљака и "Херцег Шћепан" из Фоче.

Пјевало се о славној историји Срба и борби Херцеговаца и Црногораца против Турака, о српском јунаштву у Првом и Другом свјетском рату, али и о кобним подјелама међу Србима од Другог свјетског рата до данас.

Кроз епски десетарац одата је почаст и гуслама - чудесном инструменту који је кроз историју био један од главних чувара српске традиције, културе и самопознаје.

"Кад длаком пр`о длаке превуче, хеј, то му исто као муња пуче. То је дрво с јаворовог пања, пуно силе, истине и знања", пјевао је дванаестогодишњи Богдан Голубовић из Плужина.

Он је рекао да већ двије године пјева уз гусле. "То је традиција у мојој породици, ђедови су гуслали, мој отац, сада и ја. У Плужинама су гусле омиљене и међу дјецом, тако да нисам једини, још пет-шест мојих другара зна гуслати", рекао је Богдан.

Нису изостале ни пјесме о љепоти дјевојака са Пиве и Дурмитора, о прелијепој природи краја гдје се "Пива са Таром састаје и плаховита Дрина настаје", о животу на планини, некада пуној народа, а данас, нажалост, готово опустјелој.

"Ни катуна нема више, нити стада, ни чактара, ђе се некад пјесма чула, сад тишина уши пара. Ливаде су некошене, у корову плодне њиве, таква нам је ђедовина и садашња слика Пиве", запјевао је Максим Војводић из подгоричког Гусларског друштва "Мина Радовић".

Он је подсјетио да се прошле године због епидемије гуслари нису могли састајати, а ово је обнављање њихових сусрета и дружења, којима се сви радују.

"За нас гусларе ни Тара ни Дрина нису граница", рекао је Војводић.

Гусларско вече организовало је домаће Гусларско друштво "Херцег Шћепан".

Предсједник Друштва Раде Паповић рекао је да сваког септембра гуслари из Фоче учествују на сабору гуслара на Шћепан Пољу у Црној Гори, а да на овај начин Фочаци желе да узврате гостопримство.

Он је истакао да ће се потрудити да, у сарадњи са предузећем "Извор", које газдује Фочанском кућом, дружење гуслара на Илиндан прерасте у традицију.

"Ми не осјећамо границу на Тари, спојени смо нашом културом и традицијом, то је један народ, једна култура. Неко је то назвао прекограничном сарадњом, али за нас граница не постоји, нас ништа не може подијелити", поручио је Паповић.

Гусларско вече одржано је под покровитељством предузећа "Извор", чији директор Миомир Бојат најављује још културних дешавања овог љета у Фочанској кући.

"Гусларско вече смо одавно планирали, али нам епидемија није дозвољавала. Ускоро ћемо имати и изложбу слика", рекао је Бојат.

Народна пјесма каже да "ништа нема љепше знати, ко заједно запјевати", па је концерт завршен управо тако - заједничком пјесмом браће из Фоче и Црне Горе.