Манастир Хиландар годинама у Грчкој помаже сиромашне породице преко своје хуманитарне фондације „Теофилос“. Ова организација однедавно има брата близанца, у срцу Србије, у Чачку. Српски Теофил већ је загрлио многа дјечја срца, гради им и куће у којима ће се смијати. У његовим акцијама учествују сви, купују монашки хљеб, хљеб је лијек за болесну дјецу.

„Кад имамо благослов, све иде далеко лакше. Када се осврнем уназад, помислим, како смо нешто уопште успели да одрадимо, али заиста, уз благослов све иде лакше“.

Ово каже Нела Мечанин, жена која је на челу Добротворно – образовног удружења Светог манастира Хиландара „Теофил 1198“.

Објашњава да је Теофил на српском Богољуб, а у дословном преводу је Божији пријатељ. Манастир је хтио да овај пријатељ не столује у Београду, желио је да то буде неки град у унутрашњости Србије, да се смјести, не у административни центар, већ у срце.

Грчки „Теофил“ из Солуна прије свега помаже породицама са пуно дјеце, грчким и српским, а овдашњи, иако млад, већ је пуно учинио. Највећи му је пројекат изградња дјечјег кампа у Сијаринској бањи. Двије куће је купио, двије изнајмио. Прву дјецу, а има мјеста за њих педесеторо, примиће у јуну, током распуста.

- Доћи ће нам деца из дијаспоре да би се повезала са коренима, знате и сами, ко не живи у Србији, нема додир са својим језиком, осим у оквиру породице. Деца уче на другим језицима, желимо да им приближимо матерњи језик, зато су нам они приоритет. Приоритет су и деца одавде, са Косова и Метохије, приоритет су и талентовани ученици. Разних приоритета ту има - каже Мечанин.

Манастир Хиландар у Грчкој помаже породице са пуно дјеце које имају такозвани ај ди број, лако може да се види каква је заиста метеријална ситуација те породице, шта јој треба. У Србији је то за сада веома комликовано, тешко је направити класификацију, много је таквих породица. Било би потребно и много запослених у Удружењу.

Ипак, нашли су начин, за сада помоћ вишедетним породицама иде преко дугих удружења, њихових партнера. Већина новца стиже из Свете царске српске лавре, Хиладара, али имају и дародавце у Србији. Велики су Поштанска штедионица и Телеком АД. Помоћ стиже и од мањих компанија, појединаца, добрих људи.

Монашки хљеб за Димитрија из Ораховца

Инспирисано литерарним радом једне гимназијалке, која је од манастира очекивала да се укључи у акције прикупљања помоћи за болесну дјецу, братство Хиландара српском „Теофилу“ повјерило је јединствен задатак. Од првог дана вакршњег поста прошле године пекара „Понс“ из Чачка и ПИП фуд група из Новог Сада производе монашки хлеб по оригиналном рецепту из Хиландара.

Дио новца од продаје, 7 динара, одваја се у фонд којим управља „Теофил 1198“. Износ је мали, али хљеб се продаје у мегамаркетима неколико ланаца. Динар по динар, накупило се новца који може да помогне лијечење једног детета.

"Овде у Чачку имамо срећу да имамо пекару Понс, имамо неколико њихових малопродајних објеката, има их више од 10, у Чачку, Горњем Милановцу, Лучанима. У њима увек има монашког хлеба. Дистрибуција је по маркетима који имају пекару, потребно је да се хлеб допече. За девет месеци од продаје монашког хлеба скупљено је око 600 хиљада динара“.

Искористили су их за организацију недавно одржаног концерта Павлине Радовановић у Руском дому. Био је то хуманитрани концерт за помоћ Димитрију Баљошевићу из Ораховца.

„Дечак има 17 година, болује од тежег облика сколиозе кичме, потребна му је рехабилитација. Он је такође из Ораховца. Потребан је за ту терапију износ од најмање 9 хиљада евра, јер је реч о приватој клиници у Нишу. Након прве контроле, после месец дана, лекарски конзилијум ће донети одлуку на основу Димитријевог стања да ли ће се терапија продужити још месец дана“.

Од организације концерта преостало је новца, и он је уплаћен Димитрију, а Хиландар, односно „Теофил“, биће ту и ако буде потребе за још једном терапијом.

Цвјетни вијенац за Тројеручицу

У вријеме љетњег и зимског распуста, у Удружењу се одржавају књижевно-вјерска, музичка и ликовна радионица. Воде их професионалци, велики је одзив, дјеца уче и о нашим владарима, светитељима, Светом Симеону, Светом Сави, Стефану Дечанском, кнезу Лазару, слушају приче о њима, кад су били дјеца.

На ликовној радионици исплели су и цвјетни вијенац пред славу манастира, празник Ваведења Пресвете Богородице.

„То је било такво одушевљење, венац смо успели да им пошаљемо по пријатељу, једном појцу одавде из Чачка који је кренуо за манастри. Венац који су деца својим рукама направила, од цветића које су правили од разних материјала. Тај венац су са толиком љубављу ставили на икону Тројеручице, а отац Милутин Хиландарац фотографисао је и послао нам. Како су тек били одушевљени кад су то видели“.

Исповијест игумана Методија

У знак захвалности, на Светог Илију, игуман је посјетио дјецу у Чачку са два сабрата, оцем Миторфаном, данас блаженопочившим и јеромонахом Марком. Дјеца су их дочекала, дочекао их је хор, био је то дирлљив сусрет.

„Видело се на њиховим лицима да је монасима било толико лепо, а ја сам видела да су они у том тренутку били деца међу децом. Не можете замислити дечије усхићење, а са друге стране и ту њихову радост“.

© Фото: Спутњику уступило Удружење "Теофил 1198"

Дјеца су им постављала питања, занимало их је шта су они радили кад су били мали, како им је изгледао живот прије него што су отишли у манастир:

„Игуман је испричао да је волео да иде у школу, да му је омиљени предмет била хемија. На шаљив начин им се и исповедио, рекао да је толико волео хемију, да је из кабинета, кад нико не види, позајмљиво одређене супстанце и епрувете. Доносио их је кући и у дворишту правио хемисјке реакције. Наравно, оног тренутка кад је одлучио да крене у манастир, сетио се тога, све спаковао у једну кутију и вратио у школу“.

У плану су и радионице за средњошколце, просторије Удружења, галерије је у Булевару Вука Караџића 38. у Чачку су отворене за све. Тренутно је у току поставка фотографија монаха Милутина, али и ликовних и литерарних радова дјеце.

Женско срце Хиландара

По ономе што ради, рекло би се да иза српског „Теофила“ стоји армија људи који имају велико искуство у хуманитарном раду, међутим, ово удружење воде, и све у њему раде, двије жене, Нела Мечанин и Драгана Ћаловић. Хиландар је одабрао да његови представници у срцу Србије буду жене, имао је своје разлоге.

„Игуман и Сабор стараца су били ти који су желели да на челу оваквог добротворно - образовног удружења буде жена. Верујем да је до одлуке дошло зато што ми као жене, као мајке, носимо неку емоцију. Не кажем да мушкарци немају добро и нежно срце, али жене су ипак мало другачије, нежније, можда и болећивије, све сагледавају на неки други начин. Мислим да их је код ове одлуке то водило“.

Српски „Теофил“ градиће ускоро још једну велику кућу. На Златибору. У њој ће одмарати породице које имају пуно дјеце, које немају новца да изнајме апартмане. Сви који желе да помогну, на било који начин, добродошли су.