Manastir Hilandar godinama u Grčkoj pomaže siromašne porodice preko svoje humanitarne fondacije „Teofilos“. Ova organizacija odnedavno ima brata blizanca, u srcu Srbije, u Čačku. Srpski Teofil već je zagrlio mnoga dječja srca, gradi im i kuće u kojima će se smijati. U njegovim akcijama učestvuju svi, kupuju monaški hljeb, hljeb je lijek za bolesnu djecu.

„Kad imamo blagoslov, sve ide daleko lakše. Kada se osvrnem unazad, pomislim, kako smo nešto uopšte uspeli da odradimo, ali zaista, uz blagoslov sve ide lakše“.

Ovo kaže Nela Mečanin, žena koja je na čelu Dobrotvorno – obrazovnog udruženja Svetog manastira Hilandara „Teofil 1198“.

Objašnjava da je Teofil na srpskom Bogoljub, a u doslovnom prevodu je Božiji prijatelj. Manastir je htio da ovaj prijatelj ne stoluje u Beogradu, želio je da to bude neki grad u unutrašnjosti Srbije, da se smjesti, ne u administrativni centar, već u srce.

Grčki „Teofil“ iz Soluna prije svega pomaže porodicama sa puno djece, grčkim i srpskim, a ovdašnji, iako mlad, već je puno učinio. Najveći mu je projekat izgradnja dječjeg kampa u Sijarinskoj banji. Dvije kuće je kupio, dvije iznajmio. Prvu djecu, a ima mjesta za njih pedesetoro, primiće u junu, tokom raspusta.

- Doći će nam deca iz dijaspore da bi se povezala sa korenima, znate i sami, ko ne živi u Srbiji, nema dodir sa svojim jezikom, osim u okviru porodice. Deca uče na drugim jezicima, želimo da im približimo maternji jezik, zato su nam oni prioritet. Prioritet su i deca odavde, sa Kosova i Metohije, prioritet su i talentovani učenici. Raznih prioriteta tu ima - kaže Mečanin.

Manastir Hilandar u Grčkoj pomaže porodice sa puno djece koje imaju takozvani aj di broj, lako može da se vidi kakva je zaista meterijalna situacija te porodice, šta joj treba. U Srbiji je to za sada veoma komlikovano, teško je napraviti klasifikaciju, mnogo je takvih porodica. Bilo bi potrebno i mnogo zaposlenih u Udruženju.

Ipak, našli su način, za sada pomoć višedetnim porodicama ide preko dugih udruženja, njihovih partnera. Većina novca stiže iz Svete carske srpske lavre, Hiladara, ali imaju i darodavce u Srbiji. Veliki su Poštanska štedionica i Telekom AD. Pomoć stiže i od manjih kompanija, pojedinaca, dobrih ljudi.

Monaški hljeb za Dimitrija iz Orahovca

Inspirisano literarnim radom jedne gimnazijalke, koja je od manastira očekivala da se uključi u akcije prikupljanja pomoći za bolesnu djecu, bratstvo Hilandara srpskom „Teofilu“ povjerilo je jedinstven zadatak. Od prvog dana vakršnjeg posta prošle godine pekara „Pons“ iz Čačka i PIP fud grupa iz Novog Sada proizvode monaški hleb po originalnom receptu iz Hilandara.

Dio novca od prodaje, 7 dinara, odvaja se u fond kojim upravlja „Teofil 1198“. Iznos je mali, ali hljeb se prodaje u megamarketima nekoliko lanaca. Dinar po dinar, nakupilo se novca koji može da pomogne liječenje jednog deteta.

"Ovde u Čačku imamo sreću da imamo pekaru Pons, imamo nekoliko njihovih maloprodajnih objekata, ima ih više od 10, u Čačku, Gornjem Milanovcu, Lučanima. U njima uvek ima monaškog hleba. Distribucija je po marketima koji imaju pekaru, potrebno je da se hleb dopeče. Za devet meseci od prodaje monaškog hleba skupljeno je oko 600 hiljada dinara“.

Iskoristili su ih za organizaciju nedavno održanog koncerta Pavline Radovanović u Ruskom domu. Bio je to humanitrani koncert za pomoć Dimitriju Baljoševiću iz Orahovca.

„Dečak ima 17 godina, boluje od težeg oblika skolioze kičme, potrebna mu je rehabilitacija. On je takođe iz Orahovca. Potreban je za tu terapiju iznos od najmanje 9 hiljada evra, jer je reč o privatoj klinici u Nišu. Nakon prve kontrole, posle mesec dana, lekarski konzilijum će doneti odluku na osnovu Dimitrijevog stanja da li će se terapija produžiti još mesec dana“.

Od organizacije koncerta preostalo je novca, i on je uplaćen Dimitriju, a Hilandar, odnosno „Teofil“, biće tu i ako bude potrebe za još jednom terapijom.

Cvjetni vijenac za Trojeručicu

U vrijeme ljetnjeg i zimskog raspusta, u Udruženju se održavaju književno-vjerska, muzička i likovna radionica. Vode ih profesionalci, veliki je odziv, djeca uče i o našim vladarima, svetiteljima, Svetom Simeonu, Svetom Savi, Stefanu Dečanskom, knezu Lazaru, slušaju priče o njima, kad su bili djeca.

Na likovnoj radionici ispleli su i cvjetni vijenac pred slavu manastira, praznik Vavedenja Presvete Bogorodice.

„To je bilo takvo oduševljenje, venac smo uspeli da im pošaljemo po prijatelju, jednom pojcu odavde iz Čačka koji je krenuo za manastri. Venac koji su deca svojim rukama napravila, od cvetića koje su pravili od raznih materijala. Taj venac su sa tolikom ljubavlju stavili na ikonu Trojeručice, a otac Milutin Hilandarac fotografisao je i poslao nam. Kako su tek bili oduševljeni kad su to videli“.

Ispovijest igumana Metodija

U znak zahvalnosti, na Svetog Iliju, iguman je posjetio djecu u Čačku sa dva sabrata, ocem Mitorfanom, danas blaženopočivšim i jeromonahom Markom. Djeca su ih dočekala, dočekao ih je hor, bio je to dirlljiv susret.

„Videlo se na njihovim licima da je monasima bilo toliko lepo, a ja sam videla da su oni u tom trenutku bili deca među decom. Ne možete zamisliti dečije ushićenje, a sa druge strane i tu njihovu radost“.

© Foto: Sputnjiku ustupilo Udruženje "Teofil 1198"

Djeca su im postavljala pitanja, zanimalo ih je šta su oni radili kad su bili mali, kako im je izgledao život prije nego što su otišli u manastir:

„Iguman je ispričao da je voleo da ide u školu, da mu je omiljeni predmet bila hemija. Na šaljiv način im se i ispovedio, rekao da je toliko voleo hemiju, da je iz kabineta, kad niko ne vidi, pozajmljivo određene supstance i epruvete. Donosio ih je kući i u dvorištu pravio hemisjke reakcije. Naravno, onog trenutka kad je odlučio da krene u manastir, setio se toga, sve spakovao u jednu kutiju i vratio u školu“.

U planu su i radionice za srednjoškolce, prostorije Udruženja, galerije je u Bulevaru Vuka Karadžića 38. u Čačku su otvorene za sve. Trenutno je u toku postavka fotografija monaha Milutina, ali i likovnih i literarnih radova djece.

Žensko srce Hilandara

Po onome što radi, reklo bi se da iza srpskog „Teofila“ stoji armija ljudi koji imaju veliko iskustvo u humanitarnom radu, međutim, ovo udruženje vode, i sve u njemu rade, dvije žene, Nela Mečanin i Dragana Ćalović. Hilandar je odabrao da njegovi predstavnici u srcu Srbije budu žene, imao je svoje razloge.

„Iguman i Sabor staraca su bili ti koji su želeli da na čelu ovakvog dobrotvorno - obrazovnog udruženja bude žena. Verujem da je do odluke došlo zato što mi kao žene, kao majke, nosimo neku emociju. Ne kažem da muškarci nemaju dobro i nežno srce, ali žene su ipak malo drugačije, nežnije, možda i bolećivije, sve sagledavaju na neki drugi način. Mislim da ih je kod ove odluke to vodilo“.

Srpski „Teofil“ gradiće uskoro još jednu veliku kuću. Na Zlatiboru. U njoj će odmarati porodice koje imaju puno djece, koje nemaju novca da iznajme apartmane. Svi koji žele da pomognu, na bilo koji način, dobrodošli su.