Скоро 2.000 људи преминуло је од посљедица коронавируса од почетка пандемије у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, а њихове породице нису имале прилику да их виде и идентификују.

Породице су своје најмилије послале у болницу гдје су лежали данима и седмицама, након чега им  стигне шокантна вијест да су преминули и да их ни тада не могу видјети.

Ниједно тијело до сада породице нису видјеле, јер се у УКЦ-у правдају правилником. Бол и туга постају већи због сумње да ли је тијело можда замијењено, јер дневно умире велики број људи.

Неке породице су, након сахране, одлучиле да траже ексхумацију, истраживао је портал Capital.

Тијела преминулих који изгубе битку са коронавирусом у највећој здравственој установи у Републици Српској преузимају радници Градског гробља који их одмах у УКЦ стављају у лимени, па затим у дрвени сандук, а породицама које су изгубиле најмилије онемогућено је да виде кога сахрањују.

Због оваквог правила проблеме су имали радници Градског гробља који су породицама морали да објасне да не могу видјети особу коју сахрањују те су о томе разговарали и са руководством УКЦ-а и понудили да ставе стакло на лимени сандук како би породица могла видјети преминулог или да набаве провидне кесе, али то није прихваћено.

Грбић: Нудили смо рјешења, али УКЦ не пристаје

У здравственој инспекцији Града Бањалука за Capital су рекли да су до сада имали три захтјева породица за ексхумацију лица преминулих од посљедица коронавируса због идентификације.

- Два рјешења за ексхумацију због идентификације су извршена и утврђено је да се ради о сахрањеним посмртним остацима. Треће рјешење за ексхумацију је у току, а члан породице је заказао ексхумацију због идентификације у јануару 2022. године - казали су у здравственој инспекцији.

У Градском гробљу Бањалука за Capital потврђују да су на основу налога инспекције обавили двије ексхумације и да су породице потврдиле да се ради о њиховим члановима.

- Имали смо такве захтјеве од породица и ми смо их упутили да се обрате градској здравственој инспекцији. Након што је инспекција наложила, обавили смо ексхумацију, а породице су потврдиле да се ради о њиховим ближњима, односно да није било грешке - рекао је директор Градског гробља Жељко Грбић.

Каже да су овакве ситуације веома тешке за породице које током ексхумације поново проживљавају бол због губитка својих најмилијих те да су због тога предлагали руководству УКЦ Републике Српске да омогуће да се види глава преминулог или макар да га усликају па да на тај начин омогуће идентификацију, али да то није прихваћено.

- Ми смо набавили вреће са најлонским прорезом и нудили да ставимо стакло на сандук како би породице могле да идентификују преминулог, али у УКЦ нису прихватили наше приједлоге - казао је Грбић за Capital.

УКЦ: Радимо по правилнику који је општеобавезујући

У УКЦ одговарају да раде у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести којим је прописано да се сахрањивање лица умрлих од посебно заразне болести врши на посебан начин, а који је детаљније разрађен Правилником о начину и условима под којима се врши сахрањивање, ексхумација и превоз умрлих лица.

- Чланом 5. тог Правилника је дефинисано да се умрло лице које није било сахрањено, а које је умрло од посебно опасне заразне болести, преноси у залемљеном металном сандуку који је стављен у дрвени сандук, који се може затворити за безбједан превоз. Правилник је општеобавезујући за све, а УКЦ Републике Српске до сада није примио ниједну званичну притужбу на третман преминулих - кажу у овој здравственој установи.

Слична правила важе и у болници „Свети апостол Лука“ Добој у којој су се, као и у УКЦ-у, позвали на Закон о заштити становништва од заразних болести и наведени правилник.

Казали су и да је ова установа донијела упутство о поступку у случају смрти пацијента код којег је потврђено или је суспектно присуство цовид-19, али нису прецизирали шта је њиме прописано.

Ипак, због ових прописа имали су притужбе незадовољних породица.

- Болница је примила двије писане притужбе, односно два приговора чланова породица преминулих у Ковид-19 јединицама који се односе на идентификацију леша - навели су у овој установи и додали да су не све приговоре благовремено одговорили, али не и како и шта се десило у тим случајевима.

Крајем прошлог мјесеца Виолета С. сахранила је мајку која је у добојској болници преминула од посљедица коронавируса.

Није јој било допуштено да је посљедњи пут види.

За Capital прича да је, поред губитка мајке, додатно потресао начин на који су она и отац били приморани да је сахране.

- Тијело је у PVC врећи преузела погребна служба, а затим је стављено у лимени, па у дрвени сандук. Ми нисмо имали право да га отворимо, јер нам је речено да је лимени сандук запечаћен. Поред тога што сам задње вече причала са мајком која је била свјесна свега, а за коју су ми сутрадан јавили да је преминула, знате ли какав је осјећај кад својој мајци не можете ни обући оно што сте јој послали, већ је сахрањујете у PVC врећи - каже Виолета која има и бројне замјерке на лијечење мајке у тој установи.

Каже да је њен рођак умро у Њемачкој и да је транспортован овамо у сандуку који је имао прозор и кроз који се могао идентификовати.

- Тај лимени сандук пролази ЕУ са стаклом. Зашто ми који смо изгубили најмилије немамо право видјети их са тим истим стаклом? Ја сам могла сахранити неког десетог, а да то не знам. Мени и мом оцу је она била све на свијету, а морали смо да је сахранимо на такав начин - каже неутјешна Виолета.

Да су овакве забране у најмању руку дискутабилне потврђује и упутство о поступању са преминулим од короне које здравственим установама препоручује Институт за јавно здравство Републике Српске, а које не забрањује идентификацију.

Институт за јавно здравство РС: Лешеви, осим у неким случајевима, углавном нису заразни

У упутству које је припремила Служба за епидемиологију у Института за јавно здравство Републике Српске наводи се да „ако породица жели да погледа тијело, а не да га додирује, то може учинити потребљавајући стандардне мјере предострожности у сваком тренутку, укључујући хигијену руку“.

- Дати породици јасна упутства да не додирују и не љубе тијело. Старији од 60 година и особе са ослабљеним имунолошком стањем не би требало да долазе у директан контакт с тијелом - наведено је у упутству.

Епидемиолози Института наводе и да осим у случајевима хеморагичне грознице (као што су ебола, марбург) и колере, лешеви углавном нису заразни.

Појашњавају да само плућа пацијената са пандемијским грипом ако се неправилно рукује током обдукције, могу бити заразна.

- До данас нема података о томе да су се особе заразиле од излагања тијелима особа које су умрле од Ковид-19. Људи могу умријети од Ковид-19 у здравственим установама, кући или на другим локацијама. Сигурност и добробит свих који се брину за тијела требало би да буду приоритет. Прије него што дођу контакт са тијелом, људи треба да проводе потребну хигијену руку и да имају личну заштитну опрему - пише у упутству.

Сличне смјернице, као Институт, има и Свјетска здравствена организација која, такође, не забрањује да породица види тијело.

У бијељинској болници „Свети Врачеви“ придржавају се правилника који је препоручио Институт.

- Према Правилнику о поступању са умрлим у Ковид болници, који је препоручен од стране Института за јавно здравство Републике Српске, на тијело преминулог се навлачи непромочива санитарна кеса и затвара патент затварачем. Спољашност кесе се дезинфикује. Са пратећом документацијом, тијело преминулог се потом ставља на транспортна колица која преузимају радници мртвачнице, претходно обучени у заштитна одијела, који врше транспорт до мртвачнице возилом за те намјене - казали су за Capital у овој установи и додали да се визуелна идентификација од стране породице не врши у болници.

Идентификација преминулих од короне могућа је и у Мостару, што су нам потврдили у Градској мртвачници „Бијели Бријег“.

- Нисмо имали много случајева гдје су породице тражиле идентификацију, али онима које јесу, то је омогућено - казали су нам.

У Београду идентификација не само да није забрањена, већ је и обавезна

Милан Штрбац, власник погребног друштва „Дуга“ из Бањалуке које ради и по другим градовима, каже да у Београду породице најнормалније могу да виде покојника прије него што се затвори сандук.

- Отвори се врећа како би породица видјела тијело. Код нас је то све толико збркано. Док није било короне људи су умирали од грипа који је исто заразна болест, а сахрањивали су се без икаквих мјера предострожности - рекао је Штрбац.

Да је тако провјерили смо и сами. У београдском предузећу „Погребне услуге“ потврдили су нам да је идентификација обавезна.

Каран: Мртво тијело није заразно

Директор Завода за судску медицину Републике Српске Жељко Каран за Capital каже да мртво тијело није заразно и да не би требало бити никаквих ограничења што се тиче идентификације.

- Тврдим да нема могућности заразе од мртвог тијела. За двије године пандемије ја сам урадио најмање стотину обдукција лешева особа који су били ковид позитивни и никаквих проблема нисам имао. Ако сам ја успио урадити обдукцију, не видим проблем да члан породице види тијело - каже Каран.

Наводи да овако људи добијају „мачка у врећи“ и да је довољно да им само неко нешто каже да им се јави црв сумње.

- Мада лично сматрам да ту не би требало да буде забуне, јер се прије стављања тијела у вреће и сандуке, идентитет утврђује папиролошки, гдје су уписани сви подаци о преминулима - рекао је он.

С друге стране, каже, ако се УКЦ придржава правилника који постоји, не може он бити одговоран.

Иако УКЦ Републике Српске не крши закон, већ га у овом случају досљедно примјењује, јасно је да има простора за разговор о овом питању.

Правилник којег се они придржавају донијело је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске 2018. године.

Једно од питања свакако је и како неке здравствене установе дозвољавају идентификацију, а друге не, као и како су у Њемачкој дозвољени сандуци са стаклом, а код нас се то не дозвољава.

Бол за губитком најмилијих не би требало додатно продубљивати и процедурама уколико оне заиста немају чврсто упориште.

Према посљедњим подацима Института за јавно здравство Републике Српске од вируса корона у Српској је до сада заражено 93.182 особа, док је 5.454 преминуло.

Пише: Марина Чигоја Љубојевић (Capital)