Њихова анализа показује да је у августу ове године цијена хљеба у ЕУ у просјеку 18 одсто виша него у истом мјесецу лани. То је, како кажу, огромно повећање у поређењу са августом 2021. године, када је цијена хљеба у просјеку била виша за свега три одсто у односу на август 2020. године.

Статистички подаци за август ове године у Српској још нису доступни, али према онима за мјесец раније, очигледно је да је поскупљење на нашем тржишту енормно.

Статистичари су израчунали да је килограм бијелог хљеба у Српској у јулу ове године у просјеку коштао 2,95 марака, што је за 0,70 КМ скупље у односу на исти мјесец прошле године. Поређења ради, становници у Републици Српској су за килограм бијелог хљеба у јулу 2021. године издвајали у просјеку 2,25 марака, што је за свега девет фенинга више у односу на просјечну цијену тог производа у седмом мјесецу 2020. године.

Члан Удружења економиста Републике Српске СЊОТ Марко Ђого рекао је да је очигледно да је криза пренесена и на наше тржиште које је веома мало и уситњено.

- Процентуално, цијена хљеба код нас порасла је за око 30 одсто, док је тај раст у ЕУ процентуално доста мањи, што је посљедица нефункционисања нашег тржишта. Европско тржиште је велико и конкуренција не дозвољава тако лако подизање цијене хљеба, док смо ми овдје испарчани и мали, тако да је код нас могућност да трговци подигну цијене далеко већа - појаснио је Ђого.

Поскупљења су свјесни и пекари, али додају да је пшеница берзанска роба, те да је и прошле седмице цијена на Новосадској берзи отишла горе.

Предсједник Удружења пекара регије Бијељина Раденко Пелемиш, који је и власник пекаре “Алекса”, рекао је за “Глас Српске” да је тешко било шта прогнозирати јер су и сва ранија предвиђања пала у воду.

- Због вируса корона и сукоба у Украјини дошло је до раста цијена прехрамбених производа, међу којима су поскупјели и брашно и хљеб. Очекивали смо, с обзиром на добар овогодишњи род пшенице, да ће доћи до пада цијене брашна, па онда и хљеба. Чак су и из Украјине кренули одређени контингенти хљебног жита, међутим, до стабилизације тржишта и појефтињења није дошло - рекао је Пелемиш.

Залихе

Раденко Пелемиш истиче да Српска увози око 70 одсто пшенице за прехрамбену индустрију, углавном из региона.

- Неће бити несташице пшенице, а онда ни брашна ни хљеба. Свега има довољно - рекао је Пелемиш.

Пише: Милијана Латиновић