На данашњи дан пао је Берлински зид, који је од 1961. симболично дијелио двије Њемаче, а 1989. хиљаде људи из Источне Њемачке се окупило око зида захтијевајући од стражара да отворе капије.

Када је увече капија отворена - зид је пао - а стотине западних Берлинаца је дочекало своје источне суграђане. Те вечери се плесало, а већ сутрадан је почело његово право, физичко рушење.

Пад Берлинског зида постао је симбол уједињења Њемачке, пада комунистичког режима у источном дијелу земље, али и у цијелом источном блоку.

Зид је био и симбол Хладног рата, па је његовим нестанком срушена и "Гвоздена завјеса" између комунистичког истока и демократског, капиталистичког запада.

Европска унија убрзо је преузела политику уједињења цијелог континента, а свијет је понио "талас оптимизма" да ће будућост донијети повезивање и сарадњу.

Околности су се посљедњих година драстично промијениле, па 30 година послије пада Белинског зида свијет изгледа далеко подјељенији - Велика Британија жели да изађе из Уније, шири се опасност од тероризма, мигрантска криза не јењава, а из Европе стижу све јачи вапаји због растућег утицаја Русије и Кине посебно на југоистоку Европе.

- Немојте између Русије и Запада изградити зид као што је био Берлински - поручио је посљедњи совјетски лидер Михаил Горбачов за британску агенцију Ројтерс, уочи 30. годишњице пада Берлинског зид, чиме је указао на опасност од нових зидова који се дижу широм свијета.

Када је ријеч о Њемачкој, више од 30 година касније градови попут Берлина, Дрездена и Лајпцига биљеже развитак на свим пољима, али највећи дио некадашње Источне Њемачке, посебно рурални дијелови, озбиљно заостаје за стандардом запада земље.

Подсјећа се да је по уједињењу дошло до колапса источнонемчке економије, а милиони људи су изгубили посао или се одселили на запад.

АП упозорава успон десничарског екстремизма наводећи изборни успјех десничарске Алтернативе за Њемачку у том дијелу државе.

У Саксонији јачају и антимиграционе групе и ксенофобија, што је постало видљиво по доласку великог таласа избјеглица, када су се многи жалили да влада издваја превише за мигранте умјесто да се доврши реинтеграција источних Нијемаца.

Нијемци обиљежавају пад Берлинског зида и сјећањем на око 140 људи који су страдали приликом покушаја бјекства за 28 година његовог постојања, док су многи који су ухваћени завршили у затворима.

Аналитичари упозоравају да не треба заборавити зидове који су остали или су тек сазидани - попут оних између Израелаца и Палестинаца, САД и Мексика, али и оних које у срцу Европе подиже Мађарска, "бранећи" Шенгенски простор - и истичу да баријере нису никада биле, нити ће бити рјешење за проблеме.

Пад Берлинског зида је означио и крај Хладног рата, али три деценије касније нове подјеле су довеле свијет у нову врсту напетости, како га је Горбачов назвао - Прохладни рат.