Уредбама о ограничењу маржи у Српској потребно је додати широк спектар производа, оних које грађани највише користе, од меса, преко воћа и поврћа, пелена, средстава за хигијену као што су паста за зубе и детерџент за веш итд.

То су неки од приједлога који стижу из удружења за заштиту потрошача у Српској, уочи доношења допуњених уредби о одређивању марже прехрамбених производа и нафтних деривата, које би ускоро требало да се нађу пред Владом Српске.

Снежана Шешлија, извршна директорица Удружења грађана "ToPeeR" Добој, каже да је потребно говорити и о квалитету производа, јер се често испостави да је оно што је јефтиније заправо лошијег квалитета.

Потом је навела и производе којима би цијене требало да буду снижене, односно маржа ограничена, како би грађани од тога имали користи.

- То су шампони за косу за дјецу и одрасле, дјечји сапун, пелене за дјецу и одрасле, тоалет-папир, детерџент за веш, хигијенски улошци, детерџент за суђе и паста за зубе. То су, дакле, средства за одржавање хигијене. Што се тиче хране, ту су, уз артикле којима је већ ограничена маржа, још и кромпир, пасуљ, рижа, потом паштете, хреновке, цијело пиле. Сезонско поврће је ту такође, јер цијена од шест марака, рецимо, за паприке, није адекватна - наводи Шешлија за "Независне новине".

Недељка Нешка Илијић, извршна директорица Удружења грађана "Оаза" Требиње, такође је предложила широк спектар производа.

- Треба узети у обзир основне животне намирнице као што су месо и прерађевине од меса. Такође, воће и поврће су страшно скупи, а то је једна од најосновнијих потреба потрошача. Ту су још и храна за бебе и пелене. Затим, када је ријеч о хигијени, ту су шампони и средства за чишћење. Гдје је кафа? Гдје су јаја? То је све оно што једна породица код нас неизоставно троши - рекла је Илијићева у изјави за "Независне новине"

Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана ДОН Приједор, напомиње да ће за одређени број производа бити ограничена маржа, али и пита шта је са оним производима којим је смањена грамажа.

Марићева каже да се увијек прича о ономе што се дешава у трговини, а мало је приче о томе колико локалне заједнице могу да учествују у заштити животног стандарда грађана, јер су повећане цијене у комуналним дјелатностима, гдје спадају рачуни за гријање, воду итд.

Истиче да је потребна дугорочна политика, јер ни ова акција, која се односи на ограничење маржи неће пуно тога донијети, јер треба разговарати и са произвођачима и добављачима. Она доноси још неколико приједлога.

- Ако говоримо о прашку за веш, мора се радити о свим артиклима, а не само о једном производу из те палете. Није рјешење да се прави каталог појединих производа. Исто тако, када причамо о месу - све пилеће или јунеће месо итд. Тако да се и сви добављачи морају укључити у то - појаснила је Марићева.

Денис Шулић, министар трговине и туризма Републике Српске, рекао је да су спремне уредбе о одређивању марже прехрамбених производа и нафтних деривата.

- Уколико добијемо повратне информације од свих министарстава, ове уредбе ће бити на сљедећој сједници Владе Републике Српске - најавио је Шулић те рекао да ће марже појединих животних намирница бити ограничене до осам одсто.