Скраћење наставних часова са 45 на 35 минута могло би угрозити квалитет образовања у Српској, оцијенили су предсједници актива директора средњих школа и просвјетни радници који истичу да тренутни наставни план и програм захтијевају пуно времена за реализацију, те да би редукција оставила мање простора за обраду градива и све планиране активности.

Савез средњошколаца Републике Српске на ову тему, а по угледу на Србију, организоваће панел-дискусију "Скраћење наставе на 35 минута у средњим школама - изазови и перспективе" 24. децембра у 17 часова у хотелу "Јелена" у Бањалуци. На панелу, како су навели, ученици, професори и стручњаци из области образовања отворено ће разговарати о приједлогу који је у посљедње вријеме изазвао бројне реакције.

- Скраћење часа на 35 минута није само техничко питање већ питање квалитета наставе, концентрације и здравља ученика. Ако већ живимо у времену које се мијења брже него икада, зашто наш образовни систем остаје укопан у прошлости - наводи предсједник Савеза Стефан Раковић додајући да млади очекују отворен дијалог и јасне одговоре надлежних.

Приједлог о евентуалном скраћивању школских часова у Српској засад није стигао до школских управа, а саговорници "Гласа" истичу да би скраћење наставе захтијевало свеобухватне измјене постојећих наставних планова.

Предсједник Актива директора средњих школа бањалучке регије Љубан Бајић рекао је да скраћење часова на 35 минута није реално ни са педагошког, ни са аспекта међународних стандарда.

- То је комплексно питање и не може се рјешавати само на основу жеља ученика. Настава од 45 минута усаглашена је са свјетским и европским  стандардима - истакао је Бајић.

Према његовим ријечима, ова промјена захтијевала би и измјене законских и подзаконских аката, наставних планова и метода рада, а квалитет знања ученика био би додатно угрожен.

- Обим знања данашњих ђака је свакако смањен у односу на претходне генерације. Скраћивање наставних часова би то знање додатно погоршало. Стандарди наставе формирани су деценијама и једноставно их је нереално мијењати преко ноћи - закључује Бајић.

Сличног мишљења је и предсједница Актива директора средњих школа регије Приједор Дражена Мршић која је појаснила да су и у вријеме пандемије "ковида" имали скраћене часове, што се није показало нарочито функционално и ефикасно.

- Такав модел оставља мање простора за реализовање наставних активности, поготово јер је цијела настава планирана у оквиру трајања од 45 минута - казала је Мршићева и додала да би прије било какве одлуке требало да буде спроведен пилот-пројекат да се види да ли је то уопште изводљиво и како би утицало на усвајање градива. Истиче да не види оправданост за тако нешто и да нема потребе да се у Српској уопште отвара дискусија на ову тему.

Предсједник Актива директора средњих школа регије Семберија Душко Ђурић такође сматра да би скраћење часова утицало на квалитет наставе и усвајање градива.

- То је потпуно нова информација за нас, тако да на ту тему нисмо ни размишљали - поручио је кратко Ђурић.

Из Удружења просвјетних радника "Ипак се окреће" казали су да би евентуално скраћење наставе неминовно довело до озбиљних корекција у наставним плановима и програмима.

- Градиво би се морало прилагодити, јер су постојећи наставни планови и програми већ сада преобимни, па их је понекад тешко реализовати и у оквиру 45 минута - нагласила је предсједница Удружења Соња Недић.

Према њеним ријечима, чињеница је да пажња ђака током часа од 45 минута опада.

- Постала је мисаона именица да ђаци толико сједе и прате наставу, јер се у већини школа у Српској и даље одвија традиционални вид наставе.  Школе и даље нису довољно технички опремљене. Још има оних које немају чак ни интернет. Настава се у великој мјери заснива на традиционалном моделу, што дјеци додатно отежава концентрацију. Вјероватно због тога размишљају о краћим часовима - казала је Недићева.

Отварање врата реформама

Из Савеза средњошколаца наводе да дискусија има за циљ да подстакне аргументовану расправу и размјену мишљења свих укључених страна, уз уважавање потреба и права ученика.

- Средњошколци Републике Српске нису више пасивни посматрачи образовног система, већ постају активни учесници промјена. Организацијом панела не тражимо ништа мање од јасних одговора, аргументованог дијалога и отварања врата реформама које прате потребе данашњих генерација - поручује Стефан Раковић.