Да ли ће министар правде Милош Букејловић бити позван пред Тужилаштво БиХ?
Ово питање, јавило се након што је Уставни суд БиХ доставио Тужилаштву рјешење о неизвршавању привремене мјере, која је донесена 7. марта ове године, а која се тиче стављања ван снаге Закона о ВСТС Републике Српске, приликом чега су директно прозвали Букејловића.
Из Уставног суда су навели како је Одлука о привременој мјери ступила на снагу одмах и да, према општим правним начелима, акт који је донесен без правног основа или супротно обавезујућој судској одлуци, сматра се ништавним од самог почетка.
- Уставни суд је закључио да министар правде Републике Српске Милош Букејловић својим дјеловањем, тј. доношењем оспореног правилника није поштовао коначну и обавезујућу Одлуку Уставног суда, чиме је поступио супротно забрани – навели су из Уставног суда и додали да је свим носиоцима јавних функција забрањено предузимати било какве радње засноване на том закону.
- Дакле, министар правде, као одговорна особа, током трајања привремене мјере није имао овлаштење нити надлежност за доношење Правилника, као ни било којег другог акта, нити је имао овлаштење или надлежност да предузима било какве друге мјере на основу одредби Закона о ВСТС РС, чија је примјена привремено обустављена Одлуком број У-8/25. Истовремено, то значи да је министар правде био обавезан обуставити све радње на основу закона који је стављен ван снаге, укључујући и радње с циљем објављивања донесеног правилника у ‘Службеном гласнику Републике Српске’ – навели су из Уставног суда БиХ.
Напоменули су и да овакво дјеловање Букејловића представља кршење Устава БиХ и да неизвршавање одлука Уставног суда може повлачити кривичну одговорност одговорних особа.
- У том смислу, Уставни суд подсјећа и на то да је ставом (1) члана 239. Кривичног закона Босне и Херцеговине прописано: „Службена особа у институцији Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске, Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, или у кантону, граду или општини или локалној заједници или било којем органу локалне управе и самоуправе, или одговорна особа која не примијени, не проведе, не изврши или на други начин не поштује коначну и обавезујућу одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине, укључујући и одлуку о привременој мјери, коначну и извршну одлуку или привремену мјеру Суда Босне и Херцеговине, Дома за људска права Босне и Херцеговине или Европског суда за људска права, или која спријечи односно на други начин омете примјену, провођење или извршење такве одлуке, казниће се казном затвора од шест мјесеци до пет година – наводе из Уставног суда БиХ.