Да ли ће тестирање из српског језика и математике, седам година након што је уведена експериментална мала матура у Српској, постати обавезно за деветаке од ове школске године те утицати на њихов упис у жељену средњу школу, и даље је непознато, а просвјетари сматрају да је крајње вријеме да провјера знања буде неизоставна у бодовању за наставак школовања.

Ученици деветих разреда у Српској експерименталну малу матуру први пут су имали на крају школске 2017/2018. године, како је и предвиђено Законом о основном васпитању и образовању.

У школској 2019/2020. години требало је да буде обухваћено свих 187 основних школа како би се од школске 2020/2021. године могла реализовати у пуном капацитету као обавезујућа, гдје би се резултати вредновали приликом уписа ученика у средње школе. Међутим, вирус корона помрсио је планове, па је након три године изостанка мале матуре реализација настављена у школској 2022/2023. години, а прошле школске године су овом провјером први пут обухваћене све јавне школе.

Како су истакли у Републичком педагошком заводу, у наредном периоду планиран је низ састанака на којима ће се разговарати о начину реализације мале матуре.

- Министарство просвјете и културе РС донијеће одлуку о примјени резултата мале матуре и њиховом вредновању при упису ученика у средњу школу - казали су у Републичком педагошком заводу подсјетивши да се провјере постигнућа реализују по завршетку наставне године за ученике деветог разреда.

Предсједник Актива директора основних школа на подручју Бијељине, Лопара и Угљевика Предраг Рачановић истакао је за “Глас Српске” да су све образовне установе са ове регије, гдје је на протеклим тестирањима показан низак ниво знања, спремне да малу матуру спроводе као обавезну.

 - С обзиром на то да су досадашња тестирања била пробна, многи ученици, свјесни тога, малу матуру нису схватили озбиљно и самим тим нису жељели да се труде и уче, што су показали и резултати. Такође, на лоше резултате сигурно је утицала и пандемија током које је ђацима онемогућено нормално одвијање наставе у учионицама. Онлајн настава не може дати добре резултате као редовна  - казао је  Рачановић.

Додао је да је било доста случајева да су ученици са нижим оцјенама постизали боље резултате на малој матури од оних са високим просјеком.

Да је ову причу што прије потребно уозбиљити, сматра и директорица бањалучке Основне школе “Георги Стојков Раковски” Ивана Љубојевић која је, како каже, родитеље деветака већ на почетку ове школске године подсјетила на малу матуру, у намјери да се ђаци што боље припреме.

- Експериментална матура је губљење времена. Ту причу је потребно уозбиљити и спроводити како треба, јер се показало да школе, односно просвјетни радници то одлично раде. И дјеца су се одазвала, међутим, резултати тестирања су били спорни, јер је одржано послије завршетка наставе и закључивања оцјена - истакла је Љубојевићева.

Додала је да би хитно малу матуру требало спроводити као обавезну или евентуално увести пријемни испит при упису у средњу школу.

- Не треба се само борити за оцјене, него и знање које је предуслов за даље школовање - нагласила је Љубојевићева.

Мишљење са њом дијели и директорица Гимназије у Бањалуци Вита Малешевић. Она сматра да оцјене нису увијек мјерило знања ни ђака који дођу у Гимназију.

- Код нас долазе ђаци са високим просјеком, од којих поједини баш и немају знање за ову школу. Због тога би резултате мале матуре требало што прије узети у обзир при упису ученика у средњу школу - казала је Малешевићева додајући да је и деветаке на вријеме потребно обавијестити о тестирању.

Резултати

Експерименталном малом матуром у прошлој школској години, према подацима Републичког педагошког завода, обухваћено је 9.487 ученика из предмета српски језик, те њих 184 из предмета језик бошњачког народа, док је тест из математике полагао 9.671 деветак.

- Ученици су из српског језика остварили 51,19 одсто, језика бошњачког народа 53,18 одсто, а математике 33,87 процената. Остварени резултат исказан у процентима посматра се као ниво постигнућа, а не изражава се оцјеном - навели су у Заводу.