Непуне три године од почетка вакцинације против хуманог папилома вируса (ХПВ) у Републици Српској само је око 8.000 грађана примило ову вакцину.

Имунизација кренула 2023. године

Наиме, како су за "Независне новине" рекли Из Института за јавно здравство Републике Српске, од почетка имунизације, која је кренула у марту 2023. године, до сада је дато укупно 4.728 првих доза ХПВ вакцине и 3.242 друге дозе, што је укупно 7.970 вакцина.

- Од тога, до 18 година, првом дозом вакцинисано је 3.998 дјеце, другом 2.734. Што се тиче старијих од 18 година, прву дозу примило је 730 особа, док је другом вакцинисано 508 - рекли су из Института јавно здравство Српске.

У Републици Српској вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ) бесплатна је за узраст од девет до 18 година, односно до пуних 18 година, док је раније била бесплатна до 14. године.

Ријеч стручњака

Весна Ћурић, гинеколог у Здравственој установи "Медицо-С", казала је раније за "Независне новине" да је потребно подизати свијест о посљедицама које изазивају инвазивни ХПВ-ови и опасностима од настанка рака.

- Ми вјерујемо у превенцију и свјесни смо колико она значи за здравље. Због тога бирамо одговорност према себи и својој дјеци. Вјерујемо струци и науци, а не гласинама. Свака заштита која може спријечити болест вриједна је одлуке - каже Ћурићева.

Како додаје, ХПВ вакцина је најјаче оружје у превенцији рака грлића материце и других карцинома повезаних с овом вирусном инфекцијом.

Докторица Ћурић објашњава и који су разлози зашто се грађани ријетко и тешко одлучују за ХПВ вакцину.

- Након пандемије ковида повјерење у вакцине озбиљно је нарушено због ширења дезинформација и теорија завјере. Многи родитељи страхују од нуспојава, неки не вјерују институцијама, а код других је присутан умор од сталних апела за вакцинацију - објашњава она за "Независне новине" и додаје да су здравствени радници ти који морају јасно и гласно стати иза научних чињеница и својим примјером вратити повјерење.

- Ако љекар вјерује у вакцину и то пренесе пацијенту, већина пристане. То је наша одговорност - истиче докторица Ћурић.

Предрасуде

Како додаје, посебно је опасан мит да ХПВ вакцина изазива стерилитет.

- Та предрасуда је међу најштетнијима и тјера родитеље да пропусте прилику да заштите своје дијете - наводи докторица.

Због свега тога докторица подсјећа да ХПВ инфекција не бира и често не даје симптоме док не буде касно.

- Вакцина најбоље дјелује када се прими на вријеме, прије почетка сексуалне активности, и штити од више врста карцинома, не само грлића материце - наводи она.

Статистика

Када је ријеч о статистици, докторица Ћурић истиче да је, према процјенама из ранијих година, број нових случајева рака материце у Босни и Херцеговини био између 300 и 400 годишње, док је број смртних случајева повезаних с раком материце такође висок, с процјенама од око 100 смртних случајева годишње.

- Велики проценат случајева рака материце је повезан с инфекцијама високоризичним типовима хуманог папилома вируса. Едукација и информисање су кључни за смањење броја обољелих и подизање свијести о важности превенције кроз вакцинацију и редовне гинеколошке прегледе - закључује Ћурићева.

Појаснила је да је прва ХПВ вакцина у свијету уведена 2006. године у Аустралији, а прва земља у Европи била је Велика Британија 2008. године.

Подсјетимо, како је раније за "Независне новине" рекла Арнела Церић Банићевић, специјалиста гинекологије и акушерства у Универзитетском клиничком центру РС (УКЦ РС) и шеф бањалучког породилишта, карцином грлића материце је један од ријетких тумора за које се зна узрок, јер је он скоро у 100 одсто случајева узрокован ХПВ-ом.

- Вакцинација је апсолутна превенција против те болести, а доказ за то су земље које су увеле ту вакцинацију те смањиле инциденцу карцинома грлића материце - рекла је Церић Банићевићева.

Из Завода за јавно здравство ФБиХ казали су да у три године спровођења имунизације против ХПВ-а у Федерацији БиХ дато је скоро 8.000 доза вакцина против ХПВ-а.