"Свако дијете које је спасено уз моју, и помоћ свих дивних тајних курира који данас више нису живи, је оправдање мог постојања на Земљи, а не нешто због чега бих била славна."

У октобру 1943. Варшава је већ четири године била под њемачком окупацијом и сви су знали да ноћна посјета Гестапа не наговјештава ништа добро, посебно ако је, попут Ирене Сендлерове, био активни припадник покрета отпора.

Иренино име је непознаница за већину људи, али ова храбра жена остаће заувијек упамћена јер је пркосила нацистима и током Другог свјетског рата спасла 2.500 јеврејске дјеце кријумчарећи их ван гета у Варшави.

Рођена је 15. фебруара 1910. године у Варшави под именом Ирена Krzyżanowska. Њен отац Станислав, по занимању физичар, умро је 1917. године од тифуса, којим се заразио док је помагао пацијентима којима је била одбијена државна њега, а међу којима је било доста Јевреја. Тако је Ирена са само седам година остала да живи са мајком Јанином. Након смрти њеног оца, предводник јеврејске заједнице се понудио да плати Иренино школовање. 

Ирена је од младости гајила симпатије према Јеврејима и противила се њиховој дискриминацији. Тако се након уписа на Варшавски универзитет побунила против тзв. Гето-Бенч система који је био дискриминишући настројен према Јеврејима, а који је постојао у многим предратним пољским универзитетима, те је била суспендована с Универзитета на три године.

За вријеме њемачке окупације, живјела је у Варшави радећи као социјални радник. Прикључила се покрету отпора, али се није борила оружјем, већ је помагала онима којима је помоћ била најпотребнија - дјеци. 

Уз објашњење да надзире санитарне услове за вријеме епидемије тифуса, Ирена и њени помагачи извукли су из гета 2.500 јеврејских малишана. Кријумчарили су их у коферима и дрвеним сандуцима, а старију дјецу су кроз канализацију спроводили у "аријевски" дио Варшаве. Ирена је имала и пса дресираног да залаје ако дјеца почну да плачу и који је на тај начин одвраћао пажњу фашистичким чуварима.

Осим тога, она и њени сарадници су у Варшави нашли храбре помагаче, који су крили дјецу у својим кућама, ризикујући сопствени живот и живот својих породица. Притом опасност није пријетила само од Нијемаца. Наиме, Пољаци су такође тражили јеврејску дјецу и уцјењивали помагаче. Ко би одбио да им плати, био би предат окупатору. За спасавање само једног јеврејског дјетета, било је потребно око десет помагача.

Готово сви у варшавском подземљу знали су Иренин псудоним: Јоланта. То име је било познато и Гестапу, али нису знали ко се крије иза њега. 

Ипак, 1943. године Иренин идентитет је откривен и она је ухапшена. Тешко су је претукли и осудили на смрт, али јој је "Жегота" спасла живот тако што су потплатили њемачке стражаре који су је водили на губилиште. Они су је оставили онесвјешћену у шуми, поломљених руку и ногу. До краја рата крила се и бринула о јеврејској дјеци.

Међутим, Ирена није само спасавала дјецу, већ се побринула и да се касније врате родитељима. 

Наиме, дјеца су давана на чување пољским породицама, варшавском сиротишту, католичким манастирима или свештеницима. Спискове правих и нових лажних имена дјеце је крила у теглама, а након рата, откопала је тегле са дјечјим подацима и покушала да нађе њихове родитеље. Нажалост, велика већина родитеља је страдала у логору смрти Треблинка.

Јад Вашем, меморијални центар посвећен жртвама холокауста, додијелио је Ирени 1965. године највеће признање које јеврејски народ додјељује онима који су им помагали у најмрачнијем периоду њихове историје: проглашена је “Праведником међу народима”. Дјеца, која дугују живот Ирени Сендлеровој, побринула су се да њена храбра дјела не буду заборављена, а њена животна прича је такође преточена и у биографију “Mother of the Children of the Holocaust”, чији је аутор Ана Мјешковска, као и у ратну драму која је снимљена 2009. године у пољско-америчкој копродукцији.

Умрла је 2008, у 98. години живота. Међутим, никада себе није сматрала херојем и упорно је понављала:

"Желим посебно да нагласим да они који су спасавали дјецу нису некакви хероји. Тај термин ме јако иритира. Обрнуто је тачно. И даље ме гризе савест што сам учинила тако мало."

"Свако дијете које је спасено уз моју, и помоћ свих дивних тајних курира који данас нису више живи, је оправдање мог постојања на Земљи, а не нешто због чега бих била славна."