Једна просјечна породица у Републици Српској данас за потрошачку корпу треба да издвоји 550 марака више у односу на њену вриједност 2020. године, у вријеме прије избијања пандемије.
Може се ово видјети уколико се анализирају подаци које сваког мјесеца објављује Савез синдиката Републике Српске, а оно што посебно забрињава јесте што је највеће повећање цијена забиљежено у ставци прехрана, скоро 50 одсто.
Према подацима Савеза синдиката, вриједност потрошачке корпе, која обухвата оне најосновније ствари за нормалан живот, половином 2020. износила је 1.922 марке, а четири године касније, у јуну ове године, чак 2.472 марке. Највећи годишњи раст забиљежен је у посљедњих 12 мјесеци и он износи 225 марака.
Прехрана, која чини око 45 одсто потрошачке корпе, постаје све већа главобоља за породице, које сада морају издвојити 390 марака више новца у односу на период од прије четири године. Ова ставка је са 731 марке скочила на 1.118. Као и у случају корпе, до најзначајнијег раста цијена у овом одјељку дошло је у посљедњих годину дана.
Уколико ове цијене упоредимо с просјечном платом, која је у јуну у Српској износила 1.284 марке, постаје очигледно, с обзиром и на остале комуналне и друге трошкове једне породице, да поједине животне намирнице постају све неприступачније за куповину.
Према ријечима секретара Савеза синдиката Републике Српске Горана Станковића, ови подаци сигурно треба да забрину, јер указују да цијене хране све више једу кућне буџете породица, због чега су многе од њих присиљене да праве велику селекцију приликом куповине, али и да се одричу многих, пријеко потребних ствари.
- Када неки кажу да је инфлација, рецимо, десетак одсто, а ради се о збирној стопи, они заборављају да помену да је храна у посљедњих пар година поскупјела 30, 40, па чак и 50 одсто. Нажалост, највећи раст биљежи се код неких од најосновнијих животних намирница. На тај начин добија се једна погрешна слика стварног стања и трошкова једне породице - каже за “Глас Српске” Станковић.
Како је додао, није оптимиста ни када је наредни период у питању, јер нове турбуленције на тржишту нафте, неповољне временске прилике и појава афричке куге, која је десетковала и преполовила свињски фонд у Српској, сигурно ће утицати на поновни раст цијена неких од животних намирница, што ће значити нови удар на кућне буџете породица.
- Бојим се да ће овај негативни тренд бити настављен, али, исто тако, сматрам да у овој причи има и много лова у мутном код трговаца. Није нормално да у појединим западним земљама, с високим стандардом, храна буде јефтинија него код нас. Волио бих када би ми неко појаснио како то једна кифла кошта 60 фенинга, па и више, а килограм пшенице дупло мање. Гдје је ту логика - запитао се Станковић.
Инфлација
И поред успоравања инфлације, како у свијету, тако и код нас, цијене хране и даље углавном расту, додуше не динамиком као у неком ранијем периоду. Илустрације ради, а гледано глобално, цијене хране порасле су за 4,9 одсто између јула 2022. и јула 2023. године. Поређења ради, у исто вријеме 2022. оне су порасле за 10,9 одсто у периоду од годину дана.
Аутор: Вељко Зељковић
