Нијемци, који су једни од најбогатијих у Европској унији, храну и друге робе широке потрошње плаћају јефтиније него грађани Српске и БиХ, у којој многи једва састављају крај с крајем.

Ово је показала анализа Српскаинфо, у којој су поредили актуелне цијене у њемачком граду Оснабрик (Доња Саксонија) и оне из наших маркета.

Упркос далеко лошијој куповној моћи, грађани Српске за храну, углавном, морају да издвоје више новца, или у најбољем случају исто, у односу на становнике Њемачке. А ријеч је о држави која је по животном стандарду друга у ЕУ, одмах иза Луксембурга, док је БиХ, у овом погледу, већ годинама међу најгорим у Европи.

Многе намирнице скупље

Упркос томе, литар уља плаћамо исто као Нијемци, док је рижа код нас скупља за 25 одсто, брашно за 50, макароне за више од 70 одсто! Килограм  раженог хљеба у Њемачкој кошта 2,3, док цијена 500 грама ловачког хљеба од ломљене ражи код нас износи 2,2 КМ.

Фото: Српскаинфо/РАС Комбо

Цијене меса и месних прерађевина су прилично уједначене – нешто је скупље код нас нешто код њих, док су у РС скупљи сви млијечни производи, као и кућна хемија, те производи за личну хигијену.

Грађани Српске више од дупло скупље плаћају минералну воду, а далеко више новца морамо да издвојимо за поједине слаткише, којима се само понекад почастимо, јер они код нас спадају у класични луксуз.

Ништа чудно, с обзиром на то да просјечна плата у Српској износи 1.040 КМ, док половина радне снаге ни приближно не досегне до овог износа. С друге стране, мјесечни нето просјек на нивоу Њемачке је 2.400 евра, што је довољан показатељ да грађанима ове државе храна и остале робе које породице готово свакодневно купују не представљају велики издатак.

Попусти

Саговорник Српскаинфо, који већ двије године живи и ради у Оснабрику, каже да се још није навикао на ове разлике у цијенама.

Фото: Српскаинфо/РАС Комбо

– Сваки пут се разочарам кад одем кући. Овдје су храна и друге робе за свакодневну употребу доступне свакоме и људи не морају да калкулишу шта да купе. С друге стране, у маркетима су редовне цијене свих производа готово идентичне, с тим да сваки од њих, наизмјенично, даје акције. Тако су, истовремено, у једном маркету, на примјер, на акцији млијечни производи, у другом месо, у трећем детерџенти. Такође, ријеч је о правим акцијама, а не као у РС и БиХ, гдје се често дешава да су производи означени да су на акцији, а цијена иста као и кад није на снижењу. То има само у БиХ – истиче саговорник Српскаинфо.

Додаје да на храну мјесечно не троши ни 10 одсто оног што му остане од плате, кад плати стан и режије, а да купује све што пожели, не размишљајући о томе шта колико кошта. С друге стране, у Српској трошак прехране чини чак 40 одсто цјелокупне синдикалне потрошачке корпе за четворочлану породицу.

И из агенција које посредују при запошљавању наших грађана у Њемачкој истичу да је разлика у цијенама основних животних намирница у овој држави и БиХ, односно Српској, драстична, посебно кад се у обзир узму примања.

– Сви наши људи који оду у Њемачку, било да раде или туристички, више су него позитивно изненађени цијенама основних животних намирница и осталих роба широке потрошње у овој европској држави. Наиме, у Њемачкој набавка хране представља најмање стресну куповину, како због повољних цијена, тако и због плата довољних за живот без стреса – наглашава за Српскаинфо Властимир Видић из Агенције VBM Agentur Minhen.

Куповина без страха

Према његовим ријечима, кад оду у куповину, људи који живе у Немачкој не стрепе колико ће новца потрошити и хоће ли им, ако мало претјерају, до краја мјесеца бити угрожени кућни буџети.

– Не постоји бојазан хоће ли им, ако купе више хране, остати новца за друге издатке. У БиХ и Српској то није случај, јер већина људи мора да води рачуна о свакој марки, па често оне скупље робе и не купују јер би, у супротном, то пореметило њихове кућне буџете. У Немачкој, генерално, за храну и основну гардеробу сваки становник има довољно новца, па чак и они који су корисници социјалне помоћи – наглашава Видић.

Према његовим ријечима, економски моменат је, свакако, најдоминантнији у доношењу одлуке наших грађана да оду са ових простора.

А оно што посебно тишти велику већину наших становника јесу честа и прилично значајна поскупљења, која су посебно била актуелна лани, а настављена су и у овој години. У прошлој години отишле су цијене свих животних намирница, док је убједљиво највише поскупило уље, са 2,28 на 3,28, док литар већ сада кошта 3,5 КМ.

Већ на самом почетку 2022. значајно је поскупило брашно, са 22 на 26 КМ по врећи.

ПДВ

Економиста Славиша Раковић каже да је чињеница да су основне животне намирнице у већини земаља ЕУ јефтиније него код нас.

– Код нас је једна стопа ПДВ од 17 одсто, а у Њемачкој, као и у многим другим земљама ЕУ, имају двије стопе. Такође, проблем је што се политика у нашој земљи одвија по инерцији, а политичари се хвале да та политика доноси успјех. У стварности, људи са ових простора одлазе из економских разлога, али и неких других, који нису безначајни – истиче за Српскаинфо Раковић.

Додаје да код нас економија није подешена у корист становништва.

– Питање је како се сналазе пензионери и људи који раде за мале плате. Како да обезбиједе јутарњу кафу и понекад нешто меса на менију?! Живот је код нас нека врста умјетности, а проблем је што се овде ситуација не мијења, што у континуитету стагнира. Онда се поставља питање каква нам је перспектива. Како да људи ријеше стамбено питања, како да школују дјецу – наглашава Раковић.

Станарине и режије

Кирија за стан од 50 квадрата у Оснабрику износи око 350 евра, с обзиром на то да, приликом изнајмљивања, квадрат стана у овом граду кошта седам евра. Са режијама, стан ове квадратуре укупно кошта око 500 евра. У Српској, кирија за стан поменуте квадратуре, уз неизбјежне режије, у просјеку износи више од 350 КМ.

То значи да за станарину и мјесечне трошкове гријања, воде, струје, интернета, подстанар у поменутом њемачком граду потроши петину, а у Српској више од трећине просјечне плате.