Најављени ембарго Европске уније на увоз руске нафте је у Хрватској обновио захтјев за повећање домаће производње нафте која се црпи са 38 поља и задовољава око 15 одсто годишње прераде у ријечкој рафинерији која је једина у Хрватској.
Годишња производња нафте у Хрватској „није готово ништа у односу на оно што се може“, рекао је академик Мирко Зелић на темељу својих 47 година рада у Ини и Ина Нафтаплину на истраживању и експлоатацији нафте и гаса.
- Из времена док сам био на челу Ина Нафтаплина познато ми је да су у пољима Посавине, Подравине, Мославине, Динарида и Јадрана утврђене количине од 800 до 900 милиона тона еквивалента нафте - навео је Зелић уз чуђење што је, како је рекао, „истраживање угљоводоника смањено, занемарено и запостављено“ што је посебно битно сада због последица напада Русије на Украјину.
У Министарству привреде кажу да са јединим произвођачем нафте у Хрватској – Ином анализирају могућности повећања домаће производње које би „повољно утицало на даље оснажење енергетске независности Хрватске“.
По годишњој публикацији „Енергија у Хрватској“ Енергетског института „Хрвоје Пожар“, домаће резерве нафте и кондензата су око 11 милиона кубних метара, док је годишња производња нафте с домаћих поља око 600.000 тона.
