Таман кад се у Црној Гори слегла прашина око усвајање резолуције о наводном геноциду у Сребреници, ту тему сада Србији покушава да наметне Хрватска.

Како пише "Блиц", Загреб се досјетио да захтијева да Београд, између осталог, призна наводни геноцид како би ушао у ЕУ, иако се о том питању изјаснио још прије 11 година.

Циљ је јасан, оцјењују саговорници Блица, Хрватска користи ситуацију како би подвукла своје захтјеве које има ка Србији.

Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман изјавио у Луксембургу да Србија мора да испуни још један услов да би била примљена у ЕУ.

На маргинама састанка Вијећа за опште послове ЕУ у Луксембоургу у уторак су одржане двије међувладине конференције о приступању са Србијом и Црном Гором, а рекао је да Србија на свом путу према ЕУ треба да покаже суштински и одржив напредак у темељним подручјима и да покаже вољу за испуњавање свих потребних критеријума.

- Од Србије се траже јасни одговори, прије свега суштински и одржив напредак у темељним подручјима - рекао је он.

Додао је да би Србија требало да покаже политичку вољу за испуњавање свих оних критеријума и реформи као и посвећеност европским интеграцијама.

- У том смислу гледамо на подручје владавине права, питање несталих особа, права жртава рата, процесуирање ратних злочина, сарадњу с међународним кривичним судом, признавање геноцида у Сребреници, јачање добросусједских односа како с чланицама ЕУ тако и онима изван ЕУ - рекао је Грлић Радман.

Оно што је случајно или намјерно сметнуо са ума, иако то не приличи шефу дипломатије, је да је Србија још 2010. године усвојила Декларацију о осуди злочина у Сребреници у јулу 1995. године.

Изгласало ју је 127 посланика (21 је било против) након вишечасовне бурне расправе.

- Народна скупштина Републике Србије најоштрије осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом у Сребреници јула 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, као и све друштвене и политичке процесе и појаве који су довели до формирања свјести да се остварење сопствених националних циљева може постићи употребом оружане силе и физичким насиљем над припадницима других народа и религија, изражавајући при том саучешће и извињење породицама жртава због тога што није учињено све да се спријечи ова трагедија - наводи се у Декларацији.

Фото: Александар Станковић/РАС Србија

Индикативно је да овакве изјаве долазе из Загреба баш сад, у вријеме конференција у Луксембургу и послије дешавања у Црној Гори.

Управо са Хрватском Србија има највише неријешених питања, и у том свјетлу треба посматрати ова дешавања напомиње за Блиц директор истраживања ISAC фонда Игор Новаковић.

- Што се нас тиче, а мислим и ЕУ, питање Сребренице је ријешено. И то не само декларацијом, већ и одласком Александра Вучића у Сребреницу. Хрватска је искористила ситуацију у Црној Гори да подвуче захтјеве које већ има за Србију. Било би банално да министар спољних послова не зна да већ имамо декларацију, то је политучки лупинг којим се подвлаче неријешена питања - напомиње он.

Он подсјећа да су међу неријешеним питањима она која се односе на нестале у ратовима деведесетих, као и документација везана за истраживање ових случајева.

- То су отворена питања у међународним односима, и користе прилику да нагласе његово постојање. Са друге стране, и од наших министара иду изјаве према Хрватској, тако да је ово можда и реакција усмјерена ка домаћој јавности - напомиње Новаковић.

Још раније су страни медији, попут швајцарског портала “Tages vohe” писали да су Хрватска и Србија “пас и мачка на Балкану”, а да једно од њих може и да “уједе” показују дешавања од прије пет година.

Према свједочењу министарке за ЕУ Јадранке Јоксимовић, Србија је поглавља 23 и 24 на "једвите јаде" отворила и то након, како је рекла, “једног неувиђавног понашања Хрватске”.

Током холандског предсједавања ЕУ, у првих шест мјесеци 2016, постојала је добра воља чланица и Холандије да се до краја јуна отворе поглавља 23 и 24.

Делегација Србије је отпутовала у Брисел, а по доласку су сазнали да је Хрватска ипак одустала од давања сагласности.

На крају су, након притиска Брисела, поглавља отворена три недјеље касније, у јулу 2016.

Хрватска је тада захтијевала да се прихвате њени билатерални захтијеви које су се тицали универзалне јурисдикције, одноносно надлежности за ратне злочине.

Тражила је да Србија повуче или измени свој Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, прије свега што се њима третирају и злочини у СФРЈ, односно злочини почињени на простору Хрватске, које су евентуално починили и хрватски држављани.

Иако су у склопу отварања Поглавља 23 хрватски званичници помињали и нека друга питања, везана за положај хрватске мањине у Србији, то је био кључни захтјев званичног Загреба.

Неријешена питања између Србије и Хрватске:

- Нестали;

- Питање суђења за ратне злочине почињене на простору Хрватске од 1991. до 1995, као и судске јурисдикције за њихово процесуирање;

- Питање повратка срспких избјеглица у Хрватску и њихов статус;

- Граница;

- Положај мањина;

- Сукцесија.