Хрватска и даље отима српску имовину, чиме цементира етничко чишћење, које је извршила над Србима у злочиначкој војно-полицијској акцији "Олуја", која је трајала од 4. до 7. августа 1995. године.

Истакао је ово генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, наводећи да је од око два милиона катастарских парцела, колико се процјењује да су Срби посједовали у Хрватској прије распада Југославије, Хрватска доношењем Закона о власништву себе укњижила као власника на више од 800.000 парцела. 

Будимир истиче да Хрватска намјерава да се укњижи као власник на још 700.000 катастарских парцела, чији су власници избјегли и прогнани Срби. То је, појашњава он, посебно дошло до изражаја у Бенковцу, јер су ту Равни Котари - крај познат по плодном земљишту. 

Он подсјећа да је Хрватска отела Србима и готово 35.000 станова и умјесто да призна стандарде Европске уније, према којима је станарско право третирано као имовинско право, она је ову отимачину озаконила доношењем такозваног програма стамбеног збрињавања. Хрватска је тим програмом остварила два циља. Први - није вратила станове прогнаним Србима, а други - на овај начин затворила је и поглавље о правосуђу и темељним људским правима. 

Бечки споразум

Истиче да Хрватска и даље не поштује Бечки споразум о сукцесији из 2001. године, према ком је све требало да се врати на стање какво је било 31. децембра 1990. године, односно да врати сву покретну и непокретну имовину и призна све норме грађанског међународног права. Напомиње да је у Лици и Далмацији уништено око 40.000 кућа, 78 цркава и 180 гробаља.

Будимир поручује да се изгнани и прогнани Срби и даље не могу помирити са тим стањем, да не могу, нити желе да се одрекну своје имовине и очекују да их заштити међународна заједница. 

- Међународна унија власника имовине у Бриселу, која штити и промовише интересе, потребе и бригу власника имовине, морала би да притисне Хрватску да она као чланица ЕУ испоштује одлуке које је преузела потписивањем билатералних и међународних уговора. Повратка готово да више нема на просторе на којима су вијековима живјели Срби, а који су данас готово празни и девастирани. Данас у Хрватској живи тек 3,2 одсто Срба. То је број који је хрватски предсједник Фрањо Туђман прижељкивао. Ако Хрватска настави са досадашњом политиком, Срба за десетак година неће ни бити - упозорава Будимир додајући да и вријеме ради против избјеглих и прогнаних Срба.

На сву погубност хрватске званичне политике, која деценијама избјегава поврат имовине, самим тим саботирајући и сваки евентуални повратак Срба на своја огњишта, годинама указује и познати новосадски адвокат Дејан Ристић, иначе предсједник удружења "Одузета имовина2. Он годинама води правну борбу да би многобројни Срби, али и предратна предузећа из Србије и БиХ, коначно повратили своју имовину у Хрватској. 

Штета десет милијарди

Како каже, предузећа која заступа траже досљедну примјену Протокола Европске конвенције за заштиту људских права, која гарантује право на имовину. Хрватска, како каже, покушава да докаже како ова имовина никада није из друштвене конвертована у приватну те да због тога припада њима. Према ријечима Ристића, то није тачно. Истиче да је "конфискацијом" земљишта и пословних објеката у некадашњем власништву више од 250 фирми, синдикалних организација, феријалних љетовалишта, дјечијих одмаралишта и појединих општина, посредно или непосредно, оштећено више од милион грађана БиХ и Србије. Претрпљена штета у вријеме одузимања процијењена је на више од двије милијарде евра, док неки сматрају да је њена садашња вриједност око десет милијарди евра. 

Према ријечима Ристића, људи које већ годинама заступа и даље се надају да ће правда на крају тријумфовати. Како каже, можда су уредба из 1991. о ограничењу располагања страном имовином у Хрватској, али и закон из 1992. о одузимању стране имовине у вријеме доношења били "легитимни", али након ратификације Бечког споразума о питањима сукцесије (2004) постали су нелегитимни и у директној колизији са важећим међународним правом. Истиче да су већ више од 30 година, од чега 18 година противправно, бивши легални титулари одузете непокретне имовине лишени сваког права на њено коришћење, наводећи да Хрватска не само да игнорише примјену важећег међународног права, већ не поштује ни свој важећи Закон о закључењу и извршавању међународних уговора.

- Нажалост Хрватска двије деценије игнорише захтјеве за новчано обештећење за одузету имовину правних лица из Србије и БиХ - каже Ристић додајући да је овакво понашање државе која је чланица Савјета Европе и ЕУ не само противправно и неправедно, већ и неморално.

Суморна статистика

Након војне акције "Олуја" почетком августу 1995. године, а онда и класичне правне отимачине српске имовине у Хрватској, Срби у овој држави полако, али сигурно, постају статистичка грешка. Шта кажу бројеви? Према попису спроведеном 1931. године у Хрватској је живјело чак 633.000 Срба - 18,5 одсто од укупног броја становника. На првом послијератном попису овај број је значајно пао. Тако их је 1948. било за 90.000 мање него прије рата и тада су чинили 14,38 одсто од укупног броја пописаних. Разлог за такав пад броја су огромне жртве које су Срби поднијели у Другом свјетском рату. 

До 1961. године стање се нешто поправља и проценат Срба у Хрватској се пење на 15 одсто, а онда и пада до седамдесетих због исељавање из руралних дијелова Хрватске, с подручја некадашње Војне крајине. Пред избијање ратних сукоба 1991. Срби су чинили 12,2 одсто од укупног броја становника - било их је око 581.000. Након рата њихов број је опет драстично пао. Највећи егзодус догодио се након "Олује", када је избјегло око 200.000 људи са својих вјековних огњишта. Попис из 2001. показао је тада да је из Хрватске "нестало" више од 380.000 Срба. Било их је само 4,5 одсто. Исти тренд се наставио и 2011 - свега 186.600 људи се изјаснило као Срби, што је представљало 4,4 одсто. И посљедњи попис спроведен 2021. био је више него поражавајући. Срба у Хрватској никада није било мање, јер су чинили свега 3,2 одсто од укупног броја становништва - 123.000 или пет пута мање у односу на попис становништва из 1931. године.

Пише: Вељко Зељковић