Горан Иконић, продуцент филма „Линија“, изјавио је да је снимање у завршној фази, те да се данас, у Источној Илиџи, снима једна од великих и важних сцена – изношење крста из Сарајева до територије Републике Српске, уз приказ вечерње литургије.

Иконић је подсјетио да се снимање овог остварења о чувеном доктору Лазићу реализује у продукцији Телекома Србија, "Рамонда продукције" и "АНС продукције" из Београда, у копродукцији са кућом "Филм плус пикчерс".

- Филм се снима уз подршку Филмског центра Србије и препознат је као пројекат од националног значаја - истакао је Иконић.

Он је нагласио да је ријеч о сложеном и захтјевном пројекту чији је циљ да прикаже основне људске вриједности, у фокус стави људску емпатију, саможртвовање, поштовање и хуманост, а све кроз лик и дјело доктора Лазића.

Иконић је додао да је протеклих дана екипа у Сарајевско-романијској регији снимала сцене које приказују егзодус сарајевских Срба.

- На потезу села Соколовићи ангажовали смо око 1.500 људи и више од 200 возила, и то у веома тешким временским условима - нагласио је он.

Иконић се посебно захвалио свима који су учествовали у снимању, нарочито најмлађима.

- Желим да се захвалим свим људима који су нам помогли, а посебно деци која су дошла. Ниједног тренутка нису питали колико ће све трајати нити када ће се завршити – једноставно су дошли и показали љубав, и према доктору Лазићу и према свему што овај филм треба да пренесе - нагласио је он.

Према његовим ријечима, екипу очекују још значајне сцене.

- У понедељак настављамо снимање сцене изношења крста и звона на потезу према Требевићу. Позивам све добре људе да нам се придруже и буду статисти, јер је ријеч о сцени која треба да заокружи све што смо радили претходних дана - рекао је Вукомић.

Говорећи о значају филма, истакао је да је ријеч о причи коју је било важно испричати, иако се на њу дуго чекало.

- За овај пројекат припремали смо се готово пет година. Четири године припрема за филм који говори о једном животу – човеку који је дошао на неколико месеци као добровољац, а остао скоро четири године, помажући људима и спасавајући хиљаде живота, заједно са лекарима болнице „Жица“ на челу са доктором Пејићем - навео је он.

Фото: katera.news

Додао је да филм настаје у симболичном тренутку – три деценије од егзодуса.

- Прошло је довољно времена да се направи неопходна дистанца, а још увек имамо живе сведоке. У филму су учествовали и људи који су заиста прошли егзодус. Имали смо потресне сцене, попут мајке са петоро деце, која је једно носила у наручју, а то дете је глумило своју мајку у сцени егзодуса са својом децом - истакао је он.

Иконић је нагласио да циљ филма није да било кога напада, већ да чињеницама и свједочењима прикаже истину и страдање.

- Не желимо никога да оптужујемо, већ да кроз чињенице и истину прикажемо вртлог рата у Сарајеву и жртву коју је поднио српски народ са овог простора. Верујем да ћемо овим филмом показати право лице нашег народа и вредности које носимо - поручио је он.

Иконић је упутио посебну захвалност свима који су учествовали у организацији.

- Желим да се захвалим градоначелнику Источног Сарајева, начелницима општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, Братунац, Пале, Соколац, начелницима свих општина до Вишеграда и Зворник и многих других које су уложиле максималан труд да анимирају народ и подрже снимање - навео је он.

Према његовим ријечима, велику помоћ су пружиле организације ратних и војних ветерана, као и удружења ратних војних инвалида и ампутараца.

- Хвала свима који су на било који начин допринели да овај филм буде реализован. Сигурни смо да ће "Линија" бити изузетан филм које ће изазвати пажњу и пробудити снажну емпатију код гледалаца - закључио је Иконић.

Александар Стојковић је навео да у филму тумачи свештеника Јеврема, лик у чијој су креирању, према редитељевој замисли, уткани мотиви и особине три различита свештеника, укључујући и проту Војислава Чаркића.

- Лик има највише његових карактеристика, начин говора, обраћања и духовитост. Морам рећи да ми је задовољство, али и велика одговорност да играм ову улогу, јер је прота Воја имао велики углед у народу - рекао је Стојковић.

Прота Војо је 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника, изашао на челу литије носећи крст који су освештала два патријарха, преко Враца, до територије Републике Српске.

Говорећи о значају филма, Стојковић је рекао да овакве приче морају да остану трајно записане у књигама, филмовима и свједочењима, као опомена и насљеђе будућим генерацијама.

Према његовим ријечима, важно је да млади људи имају прилику да виде и разумију шта се дешавало, ко су били ти људи и какве су судбине носили.

- Имали смо сличну судбину. Моја Крајина је пала пред крај рата, а ови људи, овдје, су се одбранили, па морали напустити своја огњишта. То су библијска страдања српског народа - поручио је он.