Поводом „Дана одбране Илиџе" и обиљежавања сјећања на други напад на Илиџу, представници Борачке организације „Илиџански борац" Источна Илиџа данас су положили цвијеће на споменику Оклопног батаљона и на тај начин одали почаст свим борцима Илиџе, погинулим и рањеним у нападима такозване Армије БиХ на Илиџу 22. априла и 14. маја 1992. године.

Полагању цвијећа на спомен обиљежје претходио је парастос у храму Светог Саве у Блажују.

Никола Мијатовић Мишо, начелник штаба и замјеник команданта „Илиџанских бригада“ командант Јуришног одреда Сарајевско-романијског корпуса присјетио се свих страхота који је српски народ на Српској Илиџи претрпио приликом непријатељских офанзива.

- Колико су крваве и тешке биле борбе за одбрану Српске Илиџе говори то да је из Илиџанске бригаде живот положило око 500 бораца, а око 2350 рањено – истакао је Мијатовић.

Он је додао да је на Српску Илиџу током рата било упућено пет непријатељских бригада са око 20.000 жестоких исламских фанатика, истичући значајан географски положај ове општине.

- Стратешки, Српска Илиџа је била најважнија општина у Српском Сарајеву. Да су непријатељске трупе успјеле да је окупирају спојили би снаге са централном Босном из Сарајева. Тада би на овим просторима било теже и крвавије – закључио је Мијатовић након парастоса у Блажују.

Предсједник Скупштине Борачке организације „Илиџанскои борац" Горан Шеховац, истакао је да су Илиџанци ти који су одбранили своју општину.

- Никакве испомоћи са стране није било. Федерални медији упорно покушавају да пласирају лаж о такозваним добровољцима из Србије, али напротив, само Илиџанци, стари и млади су одбранилу ову територију својим јунаштвом – рекао је Шеховац.

Он је истакао и да је поносан на чињеницу што су Илиџанци успјели да, са својим породицама, сачувају своју територију.

- Дејтонским споразумом смо морали да иселимо одавдје. Иселили смо у наше Српско Сарајево које градимо и поносан сам што сам становник Српског Сарајева – нагласио је Шеховац.

Маринко Божовић, начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић исказао је захвалност свим борцима Одбрамбено- отаџбинског рата, нагласивши да најмање што Република Српска може да уради за погинуле борце јесте да их никад не заборави.

- Сви они који су били на линијама одбране Српске Илиџе, на свим њеним границама су имали оно највриједније, своје породице и управо је то разлог што је Српска Илиџа опстала и постоји данас- рекао је Божовић.

Фото: katera.news

Доктор Милан Пејић, хирург сарајевске болнице ,,Жица Блажуј" у вријеме ратних дешавања, присјетио се свих рањених са подручја српске Илиџе.

- Највећи прилив рањених је био од 12. маја, када је био други напад – рекао је Пејић истичући да је пружање помоћи било тешко због недостака медицинских средстава.

Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва исказао је захвалност и дивљење војницима српске Илиџе.

- На Илиџу су били прави борци. Све око њих су биле непријатељске снаге, у сваком тренутку је могао да их стигне снајпер или граната – рекао је Томић.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, истакао је да се ни након 30 година не смију заборавити они који су своје животе дали да би створили Републику Српску.

- Овај споменик свједочи о 48 припадника Оклопног батаљона који је од почетка до краја бранио подручје не само Српске општине Илиџа, већ сва подручја Српског Сарајева и што је јако битно, одбранио их – рекао је Ћосић након полагања вијенаца на споменик Оклопног Батаљона.

Манифестација је настављена полагањем цвијећа на спомен-обиљежју код некадашње станице полиције на Кули.

Први напад такозване Армије БиХ десио се 22. априла 1992. године, када је погинуло 12 српских бораца, а за одбрану Илиџе током Одбрамбено-отаџбинског рата погинуло је 1.064 бораца Војске Републике Српске.

Од погинулих 1.064 борца, њих 560 били су припадници „Илиџанске бригаде" која је бранила своју територију од напада из праваца Сарајева, Храснице и Игмана.

„Илиџанска бригада" била је бастион Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске и дала је огроман допринос у одбрани Републике Српске.

Српско становништво са Илиџе је исељено након Дејтонског мировног споразума јер је одбрањено подручје припало Федерацији БиХ, а сјећање на подвиг бораца и жртве цивила чува и његује Борачка организација „Илиџански борац".