Потражња становништва у БиХ за кредитима посебно стамбеним порасла је у посљедњем лањском кварталу усљед побољшања економских прилика и изласка из рецесије.
Показује то анкета о кредитној активности банака у БиХ коју је објавила Централна банка БиХ.
Осим тога у Коментару монетарних кретања у децембру прошле године ова финансијска институција наводи да су укупни зајмови домаћим секторима у децембру прошле године износили 21,08 милијарди марака те да су за нешто више од 20 милиона КМ већи у односу на мјесец раније.
- Годишња стопа раста укупних кредита у децембру 2021. године износила је 3,6 одсто, односно 727,9 милиона марака. Годишњи раст кредита становништву износио је 5,5 одсто, приватним предузећима 2,2, а владиним институцијама 1,6 процената, док је у осталим домаћим секторима забиљежен раст кредита за четири процента - стоји у документима Централне банке БиХ.
Истакли су да су у четвртом прошлогодишњем кварталу стандарди за стамбене кредите становништву незнатно ублажени, док су за потрошачке зајмове пооштрени, на шта је највише утицао фактор ризика.
Економиста Александар Љубоја каже да свуда у региону усљед инфлације расту ненамјенски кредити.
- Пандемија је донекле смирена и потрошња је повећана, а како је све поскупјело, неопходна су додатна новчана средства. С друге стране енормна је експлозија цијена квадратног метра у читавом свијету, то је најбрже растућа индустрија, тако да је логично било да се новац сачува од инфлације кроз улагање у некретнину чија вриједност расте и на тај начин се спречава инфлаторни удар на кућне буџете и чува имовина - објаснио је Љубоја.
Он је истакао да је ту ријеч о некој врсти психологије, с обзиром на несређеност тржишта, што је посљедица пандемије и глобалних манипулација интернационалних компанија које креирају ситуације из којих извлаче бројне бенефите, а становништво плаћа највећу цијену свега тога.
Говорећи о ублажавању и пооштравању услова кредитирања Љубоја истиче да је домаћи банкарски сектор веома неразвијен, а тржиште плитко.
- Банке преписују поједине обрасце од својих централа из иностранства. Овдје је тржише веома мало, безначајно да би развијале неки свој концепт па то нити је оправдано ни исплативо. Када се препише, узму се исти критеријуми, међутим они код нас и на неком другом тржишту не дају исти резултат - рекао је Љубоја.
