Изградњом Храма Светог Саве у Фочи испуњен је вишевјековни завјет православних Фочака да у центру града поново имају цркву, као што је то било прије турског ропства, чиме су преточени у дјело познати народни стихови: "Хоћемо ли, чоче, чоче, градит` цркву насред Фоче".

Како свједоче историјски извори, у некадашњој Хочи, како се тада звало насеље на ушћу Ћехотине у Дрину које је припадало немањићкој Рашкој, а потом Војводству од Светог Саве херцега Стефана Косаче, постојале су најмање двије православне цркве.

Једна се налазила у ужем средишту на подручју данашње Пријеке чаршије.

Према тврђењу историчара умјетности Алије Бејтића, на њеним темељима изграђена је Царева џамија, док друга истраживања историчара говоре да се црква налазила у близини данашње џамије, испод градске пијаце.

Друга црква, са православним гробљем и манастиром, била је смјештена на десној обали Ћехотине на простору који су Турци назвали Каурско поље, гдје се данас налазе Средњошколски центар и Градска дворана.

Историјски извори упућују да је манастир на Каурском пољу био једно од сједишта Милешевске митрополије.

Половином 19. вијека, за вријеме турске владавине, фочански Срби успјели су да се изборе за право да граде цркву, али ван ужег градског подручја, у дијелу насељеном православним живљем, у тадашњој Српској вароши високо у брду изнад Фоче.

Тада је изграђен Храм Светог Николе.

Универзитетски професор, протојереј ставрофор Ранко Билинац, некадашњи парох фочански, каже да су православни Срби у Фочи, све до изградње Цркве Светог Николе 1857. године, три и по вијека били без храма, али да се кандило вјере никад није гасило.

- Истина, оно је понекад, када би се црни облаци над српским народом надвијали, знало да зацврчи и да затиња, али се никад није гасило. Тај жижак вјере је сабирао Србе на молитву по свештеничким кућама, а љети по башчама вароши. Народ је у свом памћењу очувао жељу да у граду сагради цркву и преточио је у народну пјесму `Хоћемо ли, чоче, чоче, градит` цркву насред Фоче`, која се, ево, хвала Богу, испунила - наводи Билинац за Срну.

Крајем 20. вијека Фоча је добила Богословски факултет и Средњу богословску школу, чиме је израсла у један од највећих духовних центара Српске православне цркве.

Све је почело, подсјећа Билинац, доласком тадашњег митрополита Николаја 1990. године, у најтежим историјским приликама, на древну светосавску дабробосанску епархију.

- Он се у пресудном историјском тренутку нашао овдје да своје искуство угради у живот Цркве и распетог српског народа. Он је то самопожртвовано и достојанствено урадио - истиче Билинац.

Митрополит Николај је, иако је рат још трајао, наводи Билинац, радио на припремама отварања Духовне академије Светог Василија Острошког, коју је освештао на Покров Пресвете Богородице 1994, а школске 1996/97. године ту ће примити и прогнану Богословију из манастира Крке.

- Морамо знати, да није било упорности митрополитове, не би било овог духовног расадника, једног од најзначајнијих расадника православља на овим просторима и наше Српске православне цркве. Упоредо са радом ових богословских установа, гради се Црква светих Василија Острошког и Петра Зимоњића у кругу Богословије на Велечеву и размишља о реализацији идеје о изградњи Храма Светог Саве у Фочи - каже Билинац.

Фото: srna.rs

За изградњу Храма изабрана је позиција на десној обали Ћехотине у близини некадашњег Каурског поља, на којем се налазила црква прије турског освајања.

- Земљиште са крстом осветио је митрополит Николај 11. маја 1998. године. Пројекат за саборни храм урадила је пројектантска кућа `Линк` из Београда, а главни пројектант је архитекта Предраг Ристић - напомиње Билинац.

Градња темеља фочанског храма, који је налик храмовима у Подгорици и Бару, а које је, такође, пројектовао Предраг Ристић, започета је 2. септембра 2006. године.

- Извођач радова био је Вељко Голијанин са Пала. На Покров 2006. освештани су темељи, када је Свету архијерејску литургију служио митрополит дабробосански господин Николај, уз саслужење више свештеника, а кум темеља храма био је Здравко Крсмановић, начелник општине Фоча и предсједник Одбора за изградњу храма - подсјећа Билинац.

Тадашњи парох фочански сачувао је и бесједу митрополита Николаја са освештања темеља Светосавског храма.

Митрополит је тада рекао да ће задатак и циљ будућег храма бити исти као некадашњих храмова у древној Фочи, прије турске владавине, и оног манастира који је, како је навео владика, можда био баш на овом мјесту или у непосредној близини.

- Иако је прошло много година од престанка духовног окупљања на овом мјесту, поруке јеванђеља су остале свете и преносиле су се с кољена на кољено до дана данашњег. Подижући овај храм, вјерујући ће у њему духовно одмарати своју душу и тијело и из њега односити духовне радости у своје домове -  ријечи су митрополита Николаја.

Митрополит је тада поручио вјерницима да су њихови преци били најсрећнији и најјачи, не када су били најбогатији, већ када су били најсложнији, када су били највећи родољуби и богољупци.

- Истрајте у борби против сваког зла и искушења, истрајте у чувању своје свијетле историје, у части и поштењу, у части и чистоти родољубља, чојства и јунаштва, истрајте у враћању себе себи самима - порука је митрополита Николаја вјерницима у Фочи 2006. године.

Фото: srna.rs

Билинац каже да је коначно испуњен завјет предака, њихова жеља коју су толико жељели и чували, његовали и пренијели је својим потомцима.

- Убијеђен сам да наши преци, заједно са Светим Савом, сад радосни гледају ово дјело које су урадили њихови потомци, овај велељепни храм који је украс града и који ће то остати на понос свих нас - истиче Билинац.

Храм Светог Саве у Фочи, највећу црквену грађевину у Српској и БиХ, освештаће Његова светост патријарх српски Порфирије у недјељу, 26. новембра, на празник Светог Јована Златоустог.