У току је 446. дан специјалне војне операције коју Русија изводи у Украјини.

НАТО планира да предложи Украјини хитну помоћ, без примања у Алијансу, пише "Волстрит џурнал". Наставља се гранатирање ДНР. Настављају се борбе за Артјомовск.

Француска ће опремити неколико батаљона Оружаних снага Украјине са десетинама тенкова на точковима АМКС-10РЦ, наводи се у заједничкој изјави предсједника Француске Емануела Макрона и Украјине Владимира Зеленског послије састанка 14. маја увече у Јелисејској палати, коју је објавила француска страна, преноси Спутњик.

Борбени авион Су-35 Ваздушно-космичких снага Русије оборио је ракетом украјински хеликоптер Ми-8 код Купјанска, саопштио је портпарол групе „Запад“ Сергеј Зибински.

- У току борбених дејстава на купјанском правцу оперативно-тактичка авијација групе Запад у подручју Купјанска, ловац Су-35 је ракетом оборио хеликоптер Ми-8 -  рекао је он.

Хроника специјалне војне операције: догађаји од 13. до 14. маја 2023

Четири руска војна авиона оборена су изнад територије Брјанске области.

Мета украјинских напада била су два хеликоптера Ми-8, бомбардер Су-34 и ловац Су-35. Сви чланови посаде су погинули.

Руске трупе извеле су снажан ракетни напад на војни објекат Оружаних снага Украјине у Хмељничкој области.

Сврха рације била је база за складиштење авио-муниције на западној периферији града.

Још један ударац задат је Тернопољу, гдје је током напада погођено ремонтно-механичко постројење железнице.

Радионице предузећа коришћене су за рестаурацију и модернизацију војне опреме Оружаних снага Украјине.

У Харкову су ракетирани напади на подручје фабрике трактора у Новој Баварској.

Према прелиминарним подацима, погођена су мјеста размјештања украјинске војне технике.

Кијевски режим је по први пут користио крстареће ракете са ваздушним лансирањем Сторм Схадов британско-француске производње.

У нападу на Луганск, зграде машиноградње и Академије унутрашњих послова озбиљно су оштећене.

Јуришни одреди ПМЦ „Вагнер“ воде тешке уличне борбе за утврђење „Гнездо“ на западној периферији Бахмута.

Упркос тешкој ситуацији на боковима, јуришни одреди настављају да загризу украјинску одбрану.

Офанзива наставља да се развија сјеверно од Авдејевског утврђеног подручја.

Интензивне борбе су забиљежене код Новокалинова, гдје руске снаге покушавају да контролишу аутопут за Константиновку.

Руска ПВО први пут оборила британску ракету дугог домета

Руски системе противваздушне одбране пресрели су први пут британску крстарећу ракету Сторм Шедоу, саопштило је руско Министарство одбране Русије.

- Системи ПВО пресрели су седам противрадарских ракета ХАРМ, једну крстарећу ракету великог домета Сторм Шедоу и 10 пројектила вишецевних ракетних бацача Хајмарс - рекао је у понедјељак портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков.

Осим тога, током протеклог дана руска ПВО оборила је 21 украјинску беспилотну летјелицу у ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области.

Раније је руско Министарство одбране саопштило да је Украјина 12. маја користила ракете ваздух-ваздух Сторм Шедоу које је испоручила Велика Британија за напад на Луганск.

Ракете „сторм шедоу” („олујна сјенка“), рађене за Велику Британију, имају домет од 560 километара, док је извозна верзија домета до 250 километара. Оне су ефикасније од „Химарса“, које су Кијеву испоручиле САД, а које имају домет од свега 80 километара.

„Вашингтон пост“: НАТО одлучио – неће позвати Украјину у Алијансу

Чланице НАТО-а су одлучиле да Украјини не упуте позив за чланство у Сјеверноатлантску алијансу на самиту који ће бити одржан у Виљнусу у јулу. Међутим, разматрају јачање сарадње са Кијевом и потенцијално утврђивање рокова његовог уласка у војни блок, пише лист „Вашингтон пост“.

Како се наводи у чланку, 31 чланица Алијансе, без обзира на позиве Кијева, постигла је консензус да НАТО неће Украјини послати званичан позив за чланство током самита.

Према подацима листа „источноевропске земље постижу конкретне кораке ка овом циљу, укључујући потенцијалне обавезе у вези са роковима за чланство Украјине, док се САД и неке западноевропске државе залажу за неке мање кораке“.

Како се појашњава у чланку, у те кораке може ући и бирократска сарадња између НАТО-а и Украјине или одлука о даљем проширењу техничке подршке НАТО-а одбрамбеном сектору Украјине, преноси Спутњик.

Истиче се да су званичници балтичких земаља предлагали да Сјеверноатлантска алијанса пошаље званичан позив Украјини да постане чланица НАТО или да започне процес успостављања временских рокова или одређених услова за то. Додаје се да је министар иностраних послова Чешке Јан Липавски подржао то да се Украјини укаже на актуелни пут до НАТО-а.

САД су за „обазрив приступ“

У чланку се наводи да САД и њени савезници у Западној Европи више воле обазривији и спорији приступ. Према ријечима америчких званичника, администрација америчког предсједника Џозефа Бајдена инсистира на томе да сталну подршку Украјини на бојном пољу, док се припремала за контраофанзиву, земље НАТО-а разматрају као приоритетне задатке.

Према његовом мишљењу, односи између НАТО-а и Украјине неће имати првостепени значај ако Алијанса не може да гарантује начине како да подржи Кијев у сфери безбиједности.

Наводи се да неке земље говоре о томе да би чланство Украјине у НАТО-у значило „аутоматско укључивање члана пет“ Сјеверноатлантског споразума који је потписан у Вашингтону 1949. године. Тим чланом се предвиђа колективни одговор у случају оружаног напада на једну или више земаља чланица НАТО-а, што би увукло савез у масовни сукоб са највећом нуклеарном силом на свијету.

Према ријечима званичника из источноевропске земље, то је нека врста пинг-понга између Њемачке, Француске и САД.

Активизација консултација

Земље Алијансе покушавају да превазиђу несугласице на тему чланства Украјине. У посљедње вријеме је ова тема све активнија. Лист појашњава да државе које су НАТО чланице спроводе консултације како би одредиле сљедеће кораке на путу Украјине за улазак у Алијансу. Покушавају да развију општи став по том питању „колико би брзо Кијев требало да буде под трансатлантским штитом“.

Британски дипломата је изјавио да НАТО земље покушавају да до самита постигну договор који би демонстрирао јединство и опипљиву подршку Украјини, указивао на очување политике отворених врата Алијансе и показивао прогрес на тему чланства Кијева, а све то уз поштовање одређених забринутих чланица.

Наводи се коментар амбасадора Украјине при НАТО-у Наталије Галибаренко која сматра да самит у Виљнусу неће имати историјски значај без одлуке о будућности Украјине у Алијанси. Она каже да би земље војног блока требало да одреде пут за чланство Кијева у Алијанси, као и да дефинишу алгоритам корака које би требало да направи Украјина како би ушла у НАТО. Закључује и да није довољно то што говоре да су врата НАТО-а и даље отворена.