U toku je 446. dan specijalne vojne operacije koju Rusija izvodi u Ukrajini.

NATO planira da predloži Ukrajini hitnu pomoć, bez primanja u Alijansu, piše "Volstrit džurnal". Nastavlja se granatiranje DNR. Nastavljaju se borbe za Artjomovsk.

Francuska će opremiti nekoliko bataljona Oružanih snaga Ukrajine sa desetinama tenkova na točkovima AMKS-10RC, navodi se u zajedničkoj izjavi predsjednika Francuske Emanuela Makrona i Ukrajine Vladimira Zelenskog poslije sastanka 14. maja uveče u Jelisejskoj palati, koju je objavila francuska strana, prenosi Sputnjik.

Borbeni avion Su-35 Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije oborio je raketom ukrajinski helikopter Mi-8 kod Kupjanska, saopštio je portparol grupe „Zapad“ Sergej Zibinski.

- U toku borbenih dejstava na kupjanskom pravcu operativno-taktička avijacija grupe Zapad u području Kupjanska, lovac Su-35 je raketom oborio helikopter Mi-8 -  rekao je on.

Hronika specijalne vojne operacije: događaji od 13. do 14. maja 2023

Četiri ruska vojna aviona oborena su iznad teritorije Brjanske oblasti.

Meta ukrajinskih napada bila su dva helikoptera Mi-8, bombarder Su-34 i lovac Su-35. Svi članovi posade su poginuli.

Ruske trupe izvele su snažan raketni napad na vojni objekat Oružanih snaga Ukrajine u Hmeljničkoj oblasti.

Svrha racije bila je baza za skladištenje avio-municije na zapadnoj periferiji grada.

Još jedan udarac zadat je Ternopolju, gdje je tokom napada pogođeno remontno-mehaničko postrojenje železnice.

Radionice preduzeća korišćene su za restauraciju i modernizaciju vojne opreme Oružanih snaga Ukrajine.

U Harkovu su raketirani napadi na područje fabrike traktora u Novoj Bavarskoj.

Prema preliminarnim podacima, pogođena su mjesta razmještanja ukrajinske vojne tehnike.

Kijevski režim je po prvi put koristio krstareće rakete sa vazdušnim lansiranjem Storm Shadov britansko-francuske proizvodnje.

U napadu na Lugansk, zgrade mašinogradnje i Akademije unutrašnjih poslova ozbiljno su oštećene.

Jurišni odredi PMC „Vagner“ vode teške ulične borbe za utvrđenje „Gnezdo“ na zapadnoj periferiji Bahmuta.

Uprkos teškoj situaciji na bokovima, jurišni odredi nastavljaju da zagrizu ukrajinsku odbranu.

Ofanziva nastavlja da se razvija sjeverno od Avdejevskog utvrđenog područja.

Intenzivne borbe su zabilježene kod Novokalinova, gdje ruske snage pokušavaju da kontrolišu autoput za Konstantinovku.

Ruska PVO prvi put oborila britansku raketu dugog dometa

Ruski sisteme protivvazdušne odbrane presreli su prvi put britansku krstareću raketu Storm Šedou, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane Rusije.

- Sistemi PVO presreli su sedam protivradarskih raketa HARM, jednu krstareću raketu velikog dometa Storm Šedou i 10 projektila višecevnih raketnih bacača Hajmars - rekao je u ponedjeljak portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

Osim toga, tokom proteklog dana ruska PVO oborila je 21 ukrajinsku bespilotnu letjelicu u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.

Ranije je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je Ukrajina 12. maja koristila rakete vazduh-vazduh Storm Šedou koje je isporučila Velika Britanija za napad na Lugansk.

Rakete „storm šedou” („olujna sjenka“), rađene za Veliku Britaniju, imaju domet od 560 kilometara, dok je izvozna verzija dometa do 250 kilometara. One su efikasnije od „Himarsa“, koje su Kijevu isporučile SAD, a koje imaju domet od svega 80 kilometara.

„Vašington post“: NATO odlučio – neće pozvati Ukrajinu u Alijansu

Članice NATO-a su odlučile da Ukrajini ne upute poziv za članstvo u Sjevernoatlantsku alijansu na samitu koji će biti održan u Viljnusu u julu. Međutim, razmatraju jačanje saradnje sa Kijevom i potencijalno utvrđivanje rokova njegovog ulaska u vojni blok, piše list „Vašington post“.

Kako se navodi u članku, 31 članica Alijanse, bez obzira na pozive Kijeva, postigla je konsenzus da NATO neće Ukrajini poslati zvaničan poziv za članstvo tokom samita.

Prema podacima lista „istočnoevropske zemlje postižu konkretne korake ka ovom cilju, uključujući potencijalne obaveze u vezi sa rokovima za članstvo Ukrajine, dok se SAD i neke zapadnoevropske države zalažu za neke manje korake“.

Kako se pojašnjava u članku, u te korake može ući i birokratska saradnja između NATO-a i Ukrajine ili odluka o daljem proširenju tehničke podrške NATO-a odbrambenom sektoru Ukrajine, prenosi Sputnjik.

Ističe se da su zvaničnici baltičkih zemalja predlagali da Sjevernoatlantska alijansa pošalje zvaničan poziv Ukrajini da postane članica NATO ili da započne proces uspostavljanja vremenskih rokova ili određenih uslova za to. Dodaje se da je ministar inostranih poslova Češke Jan Lipavski podržao to da se Ukrajini ukaže na aktuelni put do NATO-a.

SAD su za „obazriv pristup“

U članku se navodi da SAD i njeni saveznici u Zapadnoj Evropi više vole obazriviji i sporiji pristup. Prema riječima američkih zvaničnika, administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena insistira na tome da stalnu podršku Ukrajini na bojnom polju, dok se pripremala za kontraofanzivu, zemlje NATO-a razmatraju kao prioritetne zadatke.

Prema njegovom mišljenju, odnosi između NATO-a i Ukrajine neće imati prvostepeni značaj ako Alijansa ne može da garantuje načine kako da podrži Kijev u sferi bezbijednosti.

Navodi se da neke zemlje govore o tome da bi članstvo Ukrajine u NATO-u značilo „automatsko uključivanje člana pet“ Sjevernoatlantskog sporazuma koji je potpisan u Vašingtonu 1949. godine. Tim članom se predviđa kolektivni odgovor u slučaju oružanog napada na jednu ili više zemalja članica NATO-a, što bi uvuklo savez u masovni sukob sa najvećom nuklearnom silom na svijetu.

Prema riječima zvaničnika iz istočnoevropske zemlje, to je neka vrsta ping-ponga između Njemačke, Francuske i SAD.

Aktivizacija konsultacija

Zemlje Alijanse pokušavaju da prevaziđu nesuglasice na temu članstva Ukrajine. U posljednje vrijeme je ova tema sve aktivnija. List pojašnjava da države koje su NATO članice sprovode konsultacije kako bi odredile sljedeće korake na putu Ukrajine za ulazak u Alijansu. Pokušavaju da razviju opšti stav po tom pitanju „koliko bi brzo Kijev trebalo da bude pod transatlantskim štitom“.

Britanski diplomata je izjavio da NATO zemlje pokušavaju da do samita postignu dogovor koji bi demonstrirao jedinstvo i opipljivu podršku Ukrajini, ukazivao na očuvanje politike otvorenih vrata Alijanse i pokazivao progres na temu članstva Kijeva, a sve to uz poštovanje određenih zabrinutih članica.

Navodi se komentar ambasadora Ukrajine pri NATO-u Natalije Galibarenko koja smatra da samit u Viljnusu neće imati istorijski značaj bez odluke o budućnosti Ukrajine u Alijansi. Ona kaže da bi zemlje vojnog bloka trebalo da odrede put za članstvo Kijeva u Alijansi, kao i da definišu algoritam koraka koje bi trebalo da napravi Ukrajina kako bi ušla u NATO. Zaključuje i da nije dovoljno to što govore da su vrata NATO-a i dalje otvorena.