Поводом 29. годишњице највећег егзодуса у Европи, Општина Источно Ново Сарајево организовала је историјски час посвећен жртви сарајевских Срба.

На Тргу Републике Србије, испред споменика посвећеног породици, историјски час средњошколцима, али и свим присутним грађанима, одржао је историчар Лазар Шкобо.

Циљ овог часа је подизање свијести младих о значају егзодуса сарајевских Срба за изградњу Источног Сарајева, Републике Српске и мирног и достојанственог живота који данас живимо.

Шкобо, који је и професор историје у Средњој школи „28. јуни“, навео је да је егзодус сарајевских Срба у марту 1996. године један од најтрагичнијих, ако не и најтрагичнији догађај у модерној српској историји.

- Тада је преко 120.000 Срба са простора оних општина које су Дејтонским споразумом припале ФБиХ, а које су од почетка до краја Одбрамбено-отаџбинског рата одбрањене, напустило своја огњишта. Ратне линије у тим општинама нису помјерене ни милиметар, а Срби, имајући искуства из протеклог рата били су принуђени да изађу из новонастале ФБиХ – рекао је он.

Према његовим ријечима, људи који су поднијели највећу жртву у рату сада су морали да поднесу и највећу жртву за компромис.

- На њиховој жртви јесте највећим дијелом утемељена Република Српска, оваква какву данас имамо – рекао је Шкобо.

Шкобо је навео да је град Источно Сарајево симбол свега онога што се у тим данима 1996. године догодило.

- То је показатељ да све то што се десило није било узалудно, да жртва није била узалудна и да је на темељу те велике жртвеи  њиховог страдалништва настао један лијеп град који може бити на понос Републике Српске – рекао је он.

Он је додао да потиче из породице која је прошла егзодус сарајевских Срба и чији су чланови учествовали у рату као припадници Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Портпарол општине Источно Ново Сарајево Катарина Катић навела је да су у судбоносним данима, када су Срби морали на напусте своја вјековна огњишта, са собом носили не само своје најмилије, него и сјећања, историју и идентитет.

- Желимо да младе људе подсјетимо ко су њихови преци и какав су трагичан пут прешли напуштајући кућни праг и одлазећи у неизвјесност. Захваљујући њима, данас слободно живимо у Републици Српској – рекла је она.

Младен Короман, студент четврте године на смјеру за Политикологију и међународни односи Филозофског факултета у Палама, навео је да не смијемо дозволити да се највећа жртва једног народа заборави.

- Јако је важно да млади нараштаји памте најпотресније приче о страдању Срба који су напустили своја вјековна огњишта и узидали огромну жртву у темеље Српске – рекао је он.

Фото: katera.news

Паљанин Давид Рајић, ученик Средње школи „28. јуни“, рекао је да важно едуковати млађе генерације и говорити им о сарајевској голготи и о немјерљивој цијени коју су платили сарајевски Срби.

- То никада не смије бити заборављено – поручио је он.

Ученик Михајло Гутовић навео је да је егзодус сарајевских Срба био један од многих егзодуса током Одбрамбено-отаџбинског рата, те подсјетио да се непосредно пред овај егзодус догодио егзодус 17.000 Срба из Оџака.

- Претходио им је масовни егзодус више од 250.000 Срба из Хрватске током операције Олуја - рекао је он.

Гутовић је рекао да вријеме неупитно тече и да ће на младим људима остати да његују и чувају културу сјећања и памћења.

- Треба више и чешће говорити о егзодусу сарајевских Срба како бисмо много више научили, а онда то касније преносили млађим поколењима – рекао је он.