Научници из Аустрије и Швајцарске тврде да су новим истраживањем потврдили да климатске промјене утичу на дужину дана на Земљи, показујући да се њена ротација посљедњих деценија успорила више него у готово било ком другом периоду у милионима година.

Ротација се тренутно продужава за 1.33 милисекунде по вијеку, па успоравање није примјетно у свакодневном животу, нагласили су истраживачи.

Упркос томе, њихова студија истиче да би дужи дан могао да утиче на прецизно мјерење времена и навигацију у свемирским летовима јер се оба система ослањају на Земљину ротацију.

Иако се у школама учи да дан траје 24 сата јер се Земља у том периоду једном окрене око своје осе, трајање ротације варира због гравитације Месеца, као и геофизичких процеса у унутрашњости планете, на њеној површини и у атмосфери, пише агенција ДПА.

У ранијем истраживању Мостафа Кијани Шахванди са Универзитета у Бечу и Бенедикт Соја са циришког ЕТХ-а показали су да ниво мора расте због убрзаног топљења леда на половима и глечерима, што посљедично успорава ротацију Земље.

Шахванди је у саопштењу тај феномен упоредио са умјетничком клизачицом која се спорије окреће када рашири руке.

Научници су потом жељели да сазнају да ли је и у ранијим периодима клима значајно утицала на дужину дана.

Како би то утврдили, анализирали су хемијски састав морских фосила као показатељ нивоа мора, а помоћу математичких модела израчунали су промјене у дужини дана.

Истраживање објављено у марту открило је да се Земљина ротација током посљедњих 3.6 милиона година више пута мијењала.

Планета је само једном успорила приближно толико као у периоду између 2000. и 2020. године - прије отприлике два милиона година.

Тренутно продужење дана углавном се може приписати људском утицају, тврди Соја.

- Оно што опажамо узроковано је климатским промјенама - рекао је за ДПА.

Прорачуни сугеришу да ће се планета у будућности, са наставком глобалног загријавања, успоравати још више, додаје ДПА, а преноси "Н1".