Свака осма жена са подручја Требиња, Фоче и Стоца била је изложена неком облику насиља у породици, а у већини случајева ријеч је о психичком малтретирању, док посебно забрињава чињеница да велики број њих све то трпи због дјеце или осјећаја стида пред породицом.

Показују то подаци истраживања које је спровело требињско Удружење “Међународни центар за промоцију људских права” у оквиру пројекта “Равноправно – без дискриминације и насиља” којим је било обухваћено 400 жена старости од 18 до 60 година. Међу анкетиранима највише је било жена животног доба од 31 до 45 година. Углавном је ријеч о женама које су запослене, а у погледу статуса највећи и једнак проценат испитаница је у браку или вези.

Резултати истраживања показују да је 12 одсто испитаница било изложено неком облику насиља у породици. Истраживање је показало да одређени број анкетираних није упознат са радњама и понашањем које се сматра насиљем у породици, због чега се претпоставља да је број оних које су претрпјеле неки облик насиља већи.

Жене које су потврдиле да су биле жртве насиља у породици најчешће су трпјеле психичко насиље, чак 14 одсто њих. По два одсто испитаница биле су жртве сексуалног насиља и изолације, а један одсто анкетираних претрпио је економско и физичко насиље у породици.

Већина испитаница, чак 74 одсто, сматра да је потребна изградња сигурне куће на подручју источне Херцеговине, а 22 одсто њих истиче да је сигурна кућа потребна, али да њено постојање нема веће ефекте за жртве насиља, док четири одсто жена сматра да изградња тог уточишта уопште није потребна. С друге стране, већина анкетираних, чак 84 одсто њих, није упозната са СОС бесплатним бројевима телефона намијењеним жртвама насиља.

– Овај податак показује да, и поред различитих видова кампање у борби против насиља у породици, жене нису у довољној мјери упознате са различитим видовима заштите, мјерама подршке те спречавања и сузбијања насиља – наведено је у истраживању.

За већину њих, 45 одсто, казна затвора најефикаснија је санкција за насилнике, док 28 одсто сматра да су заштитне мјере “најбољи лијек”, а њих 23 одсто да је новчана казна рјешење. Свега четири одсто анкетираних жена изјавило је да је рјешење условна осуда насилника.

Психолог Александар Милић каже за “Глас Српске” да се за многа насиља дуго није знало, али да је захваљујући разним истраживањима и мјерама превенције ипак све испливало на видјело.

– Насиљу у породици претходи дисфункционалност и презасићеност. Догађа се да у таквим породицама долази до занемаривања, увреда и понижења, а веома често и до физичког насиља, економског, па и сексуалног. Обично се насиље проширује на све чланове породице – рекао је Милић појаснивши да је насилник увијек особа која има особине психопатске личности, без саосјећања и са веома израженим егоизмом.

Милић сматра да је неопходна превенција у свим узрастима и наглашава да је податак о броју жртава насиља поражавајући.

– Сматрам да је све то посљедица нарушеног менталног здравља током одрастања. Број породица је у паду, а без здраве породице нема ни здравог друштва – истакао је Милић. Нагласио је да је превенција у заштити менталног здравља у најранијем добу дјеце неопходна како би на вријеме били сузбијени поремећаји који доводе до девијантног понашања када одрасту.

Равноправност

Истраживање требињског удружења показало је да три одсто анкетираних жена не познаје појам равноправност полова. Већина њих, односно 51 одсто сматра да су мушкарци и жене у друштву равноправни само формално, а не стварно. Осим тога, посматрајући жене на селу, наводе истраживачи, њихов положај је изузетно тежак и закључује се да су недовољно економски оснажене, често неинформисане и у већој мјери под утицајем патријархалног начина живота, стереотипа и предрасуда.