Масакр над српским цивилима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, док Насер Орић, који је предводио крвави пир, слободно шета Подрињем, изјавио је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

Он је рекао да су УН већ 10. јуна 1993. године биле обавијештене о злочинима над Србима у овим подрињским селима у меморандуму који им је доставила српска и југословенска влада, али да истина никога није интересовала.

Иванишевић је навео да је у вријеме масакра у коме је убијено 68 цивила био у Братунцу и да никада неће заборавити крвави 14. децембар 1992. године.

- Људи су били као цепанице, сложени на камион и у тракторску приколицу. Тако су их довезли у Братунац. То је био стравичан масакр над цивилним становништвом у српским селима у граничном појасу према Србији - рекао је Иванишевић.

Он је навео да су мртви српски цивили затим пребачени у Дом здравља у Братунцу.

- Ту су биле и две сестре, послагали су их у Дом здравља. То је страшно било. Убијене су Гордана и Снежана из села Бјеловца, мислим да се презивају Матић и рекоше да је једна заклана. Не можеш да корачаш, а да не угазиш у крв - рекао је Иванишевић у изјави која је објављена у књизи "Свједочанство о некажњеном злочину над Србима у Подрињу".

Иванишевић, који је о овом масакру писао у књизи "Хроника нашег гробља", истакао је да су у данима масакра у Братунцу боравиле и јапанска телевизија и РТРС и да постоје снимци жртава и необориви докази против злочинаца.

- Радује ме што постоје неки млади људи који се баве тим. Док год памтимо, пишемо и сећамо се, злочин неће бити заборављен - рекао је Иванишевић.

Фото: srna.rs

У зору 14. децембра 1992. године снаге 28. дивизије такозване Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића напале су село Бјеловац код Братунца и за неколико сати у овом и у селима Сикирић и Лозничка Ријека побиле 68 Срба.

Спаљено је 350 српских кућа и других објеката, сва покретна имовина, стока, храна, пољопривредне машине, све је покрадено и однесено пут Сребренице.

У порти Цркве Светог пророка Илије у Бјеловцу сваке године средином децембра се служи парастос за 109 Срба из Бјеловца и сусједних српских заселака Сикирић и Лозничка Ријека, од којих је 14. децембра 1992. године 68 убијено у нападу муслиманских снага из Сребренице и околних села.

Наставиће се.